Šupkopopis

Ovo je napižđeni šupkopopis u kojem sam šupak ja, i u kojem bacam neviđeni hejt na ljude koji me nerviraju. 
Ne volim radit sa usporenim, neučinkovitim i tupim ljudima. Umire mi se, ili mi se ubija kad moram radit s nekim takvim. Obično na dnevnoj bazi žongliram s hrpom zadataka, komuniciram, dogovaram, primam i šaljem kojekave mejlove gomili ljudi, dogovaram, delegiram, zaprimam, sređujem, ispravljam, uređujem i pišem. I kad mi onda kolegica u srijedu kaže da nije stigla obavit telefonski poziv koji obavlja od ponedjeljka, pa evo ne znam da l' da ubijem sebe ili nju. I kaže mi to dok super skoncentrirana gleda u svoj monitor pogledom tupih ljudi. Znate takve, to su oni kojima za tri rečenice treba pola sata da smisle, slože, provjere. I opet fulaju. A cijelo se vrijeme drže kao jebeni neurokirurzi. Kad nešto konačno obave, daleko nakon svakog roka, mjesec dana pričaju kako su to odradili, glasom punim ponosa, kao da su poslali prvog čovjeka u šetnju po površini Marsa. 
Da kojim slučajem odlučujem o nečijem poslu, takvi bi bili prvi na listi za odlazak, toliko prvi da bi dobili otkaz prije nego bih stigla napisati ih na listu. Drugi bi bili treskavci nogama. Kako ne volim živčanjake koji drmusaju raznim dijelovima tijela dok pokušavam vodit neki razgovor s njima. Ne hopši ovuda, ne tresi se, ne ljuljaj nogom, jer ako imaš tako nikakvu kontrolu nad svojim živcima, ne želim radit s tobom. Nauči se jebeno kontrolirat. Kad si sam sa sobom, tresi nogom, kopaj nos, grizi nokte. Kad si na poslovnom sastanku, primiri se ili odjebi. 
Kad nešto ne znaš, pitaj. Jer ako ne znaš, ali te sram reći da ne znaš i sjebeš me, ili ne znaš, ali si toliko arogantan da misliš da sve znaš i sjebeš me, sjebat ću te. Jer nije glup onaj koji ne zna, nego onaj koji se pravi da zna. I zaslužuje da mu se uruči otkaz i da ga se nabije nogom u neučinkovito dupe. 
I za kraj, ako ne znaš samostalno poslati mail, ubij se. Učini svijetu i uredu veliku uslugu i jebeno se ubij, a ne da me triput dnevno zoveš da ti nešto pošaljem, jer ne možeš dokučiti taj misterij svemira zvan outlook. 

Disclaimer: 
nema nikakvog jebenog disclaimera. Mislim točno što sam rekla. 

Primjedbe

  1. Najgori su usporeni ljudi, definitivno. I dok sam radila i sad na faksu najviše sam mrzela usporene ljude i kad moram da zavisim nešto od njih. A za mejlove, ne mogu da verujem da odrastao čovek ne ume da pošalje mejl. Uvek su mi bile fascinantne kolege sa faksa koje su tražile od mene da šaljem mejlove umesto njih, ali još gore mi je kad odrastao čovek ne ume da pošalje mejl. Pa kako je uopšte takav neko dobio posao?

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi