O hepi endu ili što je previše, je previše

Čitam jučer neki ljubić. U zadnje vrijeme to nije samo odmor, nego i snimanje konkurencije. Pratim sve što mi se ne sviđa, i onda se trudim ne replicirati isto. Nego, klasični treš ljubić, s klasičnim likovima. On od brda odvaljen, čak ima rupicu na bradi - oh, the horror, možda tribute Kirku Douglasu, ne znam; ona ružna, ali ipak nije, jer kad je dvaput pogledaš shvatiš da nije. Sjebana maksimalno, kao i njihova priča. Koju mi se ne da ponavljati. Ali mi se da ispričati vam njihov hepi end. Jer je baš jeben. 
Jeben toliko da sam prvo šokirano buljila u tekst, pa zabacila glavu (da, stvarno) iako to inače ne radim (realno, tko zabacuje glavu kad se smije), i pukla se smijat kao da nisam normalna. 
Kontekst: nasilni dečko sporednog lika završi u zatvoru. Ali to nije dovoljno dobro za hepi end 50 stranica kasnije, neee... Treba nam nešto više hepi. Treba nam ovo: 
"Maybe it was bloodthirsty, but she was glad he'd gotten killed in a prison fight." 
Što ta rečenica točno radi u ljubiću? Krvava zatvorska tuča?! Čitala sam krimiće s manje krvi od ove jedne rečenice. Jer nije valjda hepi end dok svi loši ljudi ne umru? Ozbiljno, what the actual fuck? (Prevodite li i vi to s koji kurčevi kurac?)

Uostalom, ne volim te ljubavne romane u kojima hepi end dobijem serviran i nacrtan, s mrtvim likovima i gomilom djece, zašto jednostavno ne puste mojoj mašti da odradi sama dalje, nego mi upucaš imaginaciju u trbuh i pustiš je da krvari satima nakon. Zašto ne mogu sretni otić u zalazak sunca, i dalje se fućka. Zašto mora bit ono par godina i sedmero djece kasnije, još uvijek se vole i život im je divan? Jer ima moja naivnost granice. Ok, mogu povjerovat da sirota i neugledna, neurotična i psihotična, nađe ljepotana koji je irski šeik koji govori španjolski, mogu povjerovat da se ludo zaljube, ali da su sretni sedmero djece kasnije, predaleko ste odgurali priču, ajmo malo u rikverc, da mi se čita SF, čitala bih Marsovca.

I kao da to nije dosta, prepričaš mi njihov prvi ultrazvuk, aww, imat će bebu, aww, nasilnik ubijen u zatvoru, aww. Pa ne znam koliko bih trebala bit nenormalna da mi lakne nakon te rečenice, umjesto da budem zgrožena. Čini mi se više kao da je uvela tog naslinika impulzivno, pa nije znala kako da ga makne, pa zatvor nije dovoljno dobar, ništa, napisat ćemo da je umro. UBIJEN U ZATVORU. Pa ne znam, mogla si nas lagano uvest u tu sporednu priču. Možda da vidimo prvo kako netko od njega radi svoju bitch, kako ga siluju dok se sam ne objesi na primjer. Zašto ovako malo detalja. Ništa ne prodaje ljubić kao sodomija, silovanje i smrt. Kriste i Isuse, pa više ne mogu ljubić pročitat bez da se nenanerviram.

Primjedbe

  1. Kakve ljubiće ti, zaboga, čitaš?!!

    OdgovoriIzbriši
  2. Kraljice!:)
    Ništa čudno, kad malo razmislimo, takav je i šablon za telenovele.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi