Jackpot

Pričaju neke udane žene, u grupi čiji sam član, kako im muževi ne dopuštaju kućnog ljubimca prijete da će ih izbaciti iz kuće ako svom ljubimcu uzmu društvo. Meni je to svakako u kurcu, ali nisam mjerodavna da pričam o tuđim vezama, pa neću. 

Ali ću o rečenici koja je u mojoj glavi odnijela pobjedu za najmučniju rečenicu u raspravi, zbog koje mi je došlo da vrištim i bacim mobitel dalje od sebe, ili da bacim mobitel dalje od seba, pa onda vrištim. A ide nekako ovako... Njegov uvjet da ih zadržim bio je da on nikad oko njih ne mora ništa, ali dobro, barem mi pomogne oko bebe. Žena priča o tome da ako ona ne stavi vode ljubimcima, neće nitko (iako može), i ako im ne stavi hrane, neće nitko (iako može). Ne govori o odlascima veterinaru, šetnjama, maženju, igranju, čišćenju... Ničemu osim hrane i vode. Na stranu sad to. Jer barem joj pomogne oko tek rođene bebe. Koja je, znate, i njegova. Pomogne joj. Oko njihovog zajedničkog djeteta. Premija, jebote. Žena može bit sretna da nema postporođajnu depresiju, jer bi joj umrli i dijete i ljubimci, jer lijepo je on rekao da nije na njemu. 

Ja nisam mjerodavna da komentiram tuđe veze, pa ni neću. Ali ću komentirati jebeno društvo u kojem se "pomaganje" oca oko djeteta doživljava kao velika stvar. Medalje da im se dodijele. I odvratno je to prema ženama, ali je prvenstveno odvratno prema muškarcima - očevima, koji brigu o djetetu ne zovu pomoć, već odgoj. A čak ni ti nisu sami po sebi premija, samo su normalni. 

Jako bih voljela da odjebemo sve one priče o ženama koje drže tri ćoška kuće, koji smo mi kurac, ćoškovi Sizifi. Da prestanemo mislit da je za čistog i opeglanog muškarca odgovorna žena - bilo majka, bilo djevojka, bilo supruga. Da ih prestanemo opisivat kao maloumne majmune koji se ne znaju popišat bez da im pimpek pridržimo. Jer oni to nisu. A ako jesu, onda su takvi upravo zato što ih se tako tretira. I uvreda su za svakog normalnog muškarca. I normalnu ženu. I normalnog majmuna. 


Primjedbe

  1. Upravo tako. Muškarci/očevi su sposobni raditi sve oko djeteta baš kao i žene/majke, ali to ne rade jer eto većina, prvenstveno žena ima zacrtano u glavi da oni to ne mogu... ma šta ne mogu, objasnite im i dajte im da pokušaju pa ćete vidjeti rezultate.
    Od prvog dana je meni moj dragi rekao, ja tebi neću pomagati u kući, nego ćemo zajedno napraviti što se ima napraviti. To je to. Neće on meni pomagati u odgoju našeg djeteta nego ćemo to zajednički i ravnopravno raditi, kad tko i što stigne.
    Isti slučaj... nema žene, on ne zna oprati robu. Jbt, ali zna popraviti tu istu mašinu, ali namjestiti jel bijelo ili šareno i jel 40 ili 90 stupnjeva je kvantna fizika.

    OdgovoriIzbriši
  2. Pa jel vi vidite što reklame pričaju u zadnje vrijeme? Jenda govori da mame ne znaju za bolovanje, pa joj jedna nudi tablete protiv viroze, a druga tablete za smirenje, da i dalje mogu biti "prave žene i mame". A tate ne znaju ništa skuhati, nego ubace plazma mrvice u mlijeko i to daju kćeri. Problem je dublji, i ponavlja se.
    Ne mogu više o patrijarhatu i feminizmu, ovo što ti pišeš je tako često. jel ti pomaže? ne, kuhinja je i njegova. Kao i kupaona i dijete.
    Prestanite nas dijeliti na superjunakinje i nesposobne tulave muškarce, koji niš bez nas ne znaju. valjda bi se utopili u žlici vode da su sami.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. prečesto je. meni smeta iz normalnih zdravorazumskih razloga, ali i iz sasvih sebičnih. muka mi kad me se gleda poprijeko jer ne mislim da trebam biti rob. lakše mi kad se ispucam na blogu xD

      Izbriši
  3. Ja sam bila oduševljena kada sam istu ljutnju zbog pitanja "jel' ti on pomaže...?" doživjela od svoje bake. Ona je rodom sa Kupresa, ima 82 godine i (jedva) 2 razreda osnovne škole, ali to ju ne spriječava da razmišlja i zaključi koliko su takvi komentari maloumni. Baka je zakon :)

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi