Kakoćemolakoćemo

Prezirem kakoćemo- lakoćemo način života. Ne, to nije fuck it way. Ne, to nije biranje rada umjesto nerviranja, to je ona bezobrazna ležernost koja zapravo znači ne nerviram se, jer ima budala koje će to sredit. Pa kad čujem da netko za sebe kaže da je easy- going i laid- back, dođe mi da mu zakeljim šamarčinu preko face, samo zato što priča pizdarije. Prvo, ljudi koji za sebe kažu da su easy- going i laid- back najčešće nisu. Drugo, ako jesu laid- back to nije toliko životni stav koliko nesposobnost i lijenost. Čast iznimkama, ali one su samo to- iznimke.

Da se razumijemo, nerviranje nije dobra stvar. Pokušavam se ne nervirati. ALI, da se nikad ne nerviram, zabrinula bih se za svoje mentalno zdravlje, životni stav i moral, jer jebemu, kako se nećeš nervirat?! Posebno me nervira taj stav u poslu. Dok se ja na dnevnoj bazi moram podsjećati da se opustim, neki su toliko opušteni kad ne bi imali kožu, meso i kosti bi im se rasuli po podu. Mlitavci, beskičmenjaci, nah- meh- shrug. Kad vidim te beživotne nakupine, krv mi proključa. Ima u meni nešto praiskonsko, praljudsko, životinjsko, zbog čega mi dođe da im urlam u facu da se pokrenu, da ih protresem dok se život u njih ne vrati, ili da ih jednostavno smlavim u ime evolucije.
Da krenem brojati što učenicima najčešće govorim, odmah nakon život nije fer na red dolaze pokreni se, brže, jesi živ, nemam cijeli dan, još danas, ne vuci se, produži korak. Premladi su i prezdravi da budu nepokretni. Plješćem im pred nosom, pucketam prstima pored uha, bacam dnevnik pred facu ako zaspe, i nekima sam više drill master nego nastavnik. Mislim, možda se pokrenu i u životu, ako se pokrenu u razredu.

Djeca su jedno, odrasli drugo. Način života koji se ovdje tako brižno uzgaja i njeguje je gotovansko- kladioničarsko- lakoćemo- polako way of life. To je ono od čega stranci izbeče oči i čudom se čude. S pravom. Tko normalan čeka da mu se život promijeni sjedeći na kavi?! Život vam ne duguje ništa. 
 
Hoćete nešto? Pokrenite se. Brže. Još danas. 

Primjedbe

  1. Ja sam totally laid-back person :P haha But seriously, ni ja ne kužim gotovanski način života. Ne kužim kako neki misle (jer tako izgleda) da su oni toliko posebni da će im netko novac, kuću, auto...štajaznam, potrepštine za život dati na lijepe oči? A oni samo trebaju sjediti na kavi i kukati? Zapravo dosta ih i ne kuka.

    Odmah se sjetim jedne cure što je još na faksu izjavila da ona ne bi radila posao ako treba raditi više od 4 sata dnevno....

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. a čuj, ima posla koji možeš obavit i za 20 minuta dnevno, i to dok ležiš :D

      Izbriši
    2. Bitchy, bitchy baš si me nasmijala :D

      Izbriši
  2. jep, kod nas je to trenutno baš jaaaaaako in, na žalost :P

    OdgovoriIzbriši
  3. Ne mogu slušati ljude kad se žale kao da su svi drugi krivi za ono što im se događa, a oni su mučenici i pravednici. Nije mi jasno kako svi do sad već nisu shvatili da su skro sve najvažnije stvari u životu upravo onakve kakvim ih sami naprave.
    Krešimir Pintarić, Ljubav je sve

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi