Nedamise

Moj je brat sedam godina mlađi od mene. Poprilično se razlikujemo. Mislim da se bacio na mog starog, pa je oduvijek znao tko je tko u kvartu, koji auto tko vozi, na kojem katu živi. I svi su znali i znaju njega. Do našeg su ulaza dnevno hodočastile horde balavurdije i zvale ga van. Kako smo ipak rod, nekad mu se nije izlazilo. Kako se, kao što sam već rekla- razlikujemo, njemu je vječito bilo neugodno reći nekome da mu se ne ide. Moj je stari isti. Spremni su izmisliti bilo šta da nešto izbjegnu, ali ne bi ni za živu glavu rekli da im se ne da. Da se nekom, nedajbože, ne zamjere.
Mislim da sam svojevremeno glasila za glavnu kuju u kvartu, jer kad bi mi dopizdilo slušati njegovo beskičmeno "... a tak... ne mogu sad... ne... ipak ne..." i njihovo naporno "... zakaj?? ... a daaaaaaaj..." dojurila bih do vrata ili portafona i zaderala se "Zato jer mu se ne ide, crta, marš!"  Tražiti razlog zašto netko nešto ne želi meni je vrh nekulture, jednako kao što mi je nekulturno pljuvanje i kopanje nosa. Ako kažeš fino i kulturno "Žao mi je, drugi put", priči bi trebao biti kraj. 
Svako "zakaj?" povrh toga podsjeća me na one šmrkljavce koji su dolazili po mog brata poput bijesnih seljana koji bakljama i vilama pokušavaju istjerati čudovište iz kuće. 


Ako već moram nešto obrazlagati (a ne moram), nedamise je majka svih isprika. Malo što ima tu jačinu i tu snagu kao nedamise. Nedamise je najjači argument. Dogovori se možda mogu pomaknuti, obveze zanemariti AKO je čovjek pri volji da to učini. Ako mu se ne da žonglirati sa zaduženjima, ako mu je jasno koji su mu prioriteti, onda je svako zadiranje u tuđi raspored bezobrazno, nametljivo i sebično. Nemam problem s ljudima čiji se prioriteti razlikuju od mojih. Sve dok ih ne pokušaju nametnuti.
Mislim da glavni problem leži u ljudskom običaju da sve shvaćaju osobno. "Zakaj nećeš na tekmu, frende?" Frend možda ima proljev. "Daj, ajmo na kavu! Šta ti je knjiga bitnija od mene?" Pa ono... Ako me već tjeraš da biram, da. Biranje između druženja i tišine uz knjigu nema veze s društvom koliko ima veze s mojim trenutnim osjećajima i količinom energije. Ali ako želiš dramu, fine. 
Ne znam točno što se dobiva tim "silovanjem" i zašto je nekim ljudima nemoguća misija zabaviti se bez drugih. Ako im predstavlja takav problem biti sam sa sobom, zašto misle da su dobro društvo drugim ljudima?

Primjedbe

  1. Ah, dođe mi da ovaj tekst pošaljem na nekoliko adresa, ali ono... nedamise :D Ići će Share u svakom slučaju :D

    OdgovoriIzbriši
  2. Nedamise komentarisati koliko se slazem sa tobom :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Sjajan tekst! Jos bolji argument! :)

    OdgovoriIzbriši
  4. I meni su smorovi ti što da bi bili fini, lažu i izmišljaju izgovore! Uvek pucati istinu i rešena stvar! :-) Bravo za tekst!

    OdgovoriIzbriši
  5. Slazem se sa svime, ali priznajem da mi je nekad tesko da kazem ne. A s druge strane, izludjuju me oni koji na moje ne imaju 28193 argumenata za da!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. i meni je teško, pogotovo kad mi nabijaju osjećaj krivnje! a argumenti... ono, hvala što bolje od mene znaš što ja mogu i trebam sa svojim vremenom! grrr....

      Izbriši
  6. Sjajan tekst. Neki ljudi zaista ne znaju gde je granica pristojnosti... i što je još gore ne umeju da razumeju ni kad pokušaš da im objasniš...

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi