Dnevne fascinacije

Nakon dvije godine života u ovom stanu, konačno smo našli način da bez ijedne riječi potjeramo ljude koji se besramno deru ispod prozora. Čovjek dođe na prozor, nasloni se i netremice gleda u ljude pažljivo slušajući njihov razgovor. Maknu se u roku odmah. 
Fascinira me to. Prvo, derete se dovoljno da vas čuju u rudnicima Čilea. Nije kao da moram prisluškivati. Drugo, kako je takvo zainteresirano gledanje učinkovitije od uljudne molbe da se stišaš?! Nije ti neugodno da ogovaraš muža nekome pod prozorom koristeći pritom najvulgarniji mogući rječnik, ali kad se netko na tom prozoru pojavi, iznenadiš se?! WTF?! Kako bilo, žao mi je samo što prije nismo ovako reagirali.

Na popisu stvari koje me danas fasciniraju nalazi se i fotka hrane ispod. Znam ja da se hrana aranžira prije slikanja, ali ovo mi je ipak vrh. Zamišljam nekog food blogera kako ubacuje zrna graška u pužiće i onda ih zaokreće da izgledaju kao da su se spontano sami tako posložili...
 
U starom katalogu od Lidla, grickalica za nokte u kutiji ribičkog pribora. Sve do sad ja nisam znala da je to zapravo alat za rezanje flaksa. Silly me.  

Kaže mi jedan učenik (16), da ako pljune kroz prozor nekome na glavu, to je isto kao da je kamen bacio. Naime slina se smrzne pri padu. Jer jebeš fiziku. 
 
Drugi mi je pak došao reći da im falim (dobili su novu profesoricu). Otvori vrata razreda i nagne glavu na jednu stranu, kao žalosni psić. "Falite nam", kaže. "I vi meni, ali nemoj reći ostalima." "Ma znaju svi da nas volite!" 
Treći mi je psovao sve po spisku jer mu nisam dopustila da gađa ostatak razreda smećem. Slow Monday. 
Koliko brzo mijenjam reakcije i prelazim iz Seriously, bro? u Motherly figure u GTFO, nepristrani promatrač bi pomislio da sam manična. Na jednog kolutam očima, na drugog mi oči zasuze, trećeg ubijam pogledom. Sve u 45 minuta.

Danas mi se neka žena nazahvaljivala u dućanu. Ajde da i to doživim. Ja sam imala brdo stvari, ona samo nekoliko, pa sam joj ponudila da ide ispred mene. Mislila sam da će se onesvijestiti. Triput me pitala jesam li sigurna, i na kraju je još u čuđenju dodala da se to ne viđa svaki dan. Ja sam čudo, bit će. 

Primjedbe

  1. Hahaha bar si pronašla način da ih se riješiš. Mislim da odlaze jer im bude neugodno kad shvate da su primitivci koji se deru na ulici i izvode svoje predstave, a ti si kao bolja od njih jer ih u tišini promatraš.
    A što se tiče puštanja preko reda na blagajni i meni se to događa kad nekog propustim. Ljudi su jednostavno zaboravili da su takve stvari sve do nedavno bile normalne, a sad su tako rijetke kao i npr. s pomaganjem ljudima u ostalim situacijama (otići starijima u dućan, pomoći im kad im nešto ispadne) da im ostaje samo da se čude kad vide da još uvijek postoji netko tko nije to zaboravio.

    OdgovoriIzbriši
  2. meni često znaju pustiti me kad imam samo jednum stvar, redovito starija ekipa, koja onda kaže da imaju oni vremena :)
    s druge strane ja uredno propuštam isto ljude sa stvari dvije, uvijek se svi jako zahvale i nekako gledam da mise vraća ono što dajem :)

    susjedi..znaš kakvi su moji. čestitam na pronađenom rješenju!

    OdgovoriIzbriši
  3. ne mogu vjerovat kakva si ti profesorica, pa šta ne puštaš dicu da se na satu gađaju smećem ;)
    i ja sam dobrica pa redovito puštam preko reda ljudove s tek stvarčicom-dvije u rukama, ali ako slučajno vidim da kolutaju očima ili hebu sve po spisku jer je red toliki a njima će k'a fol uteć avion, e onda in ne bi pustila ni da mi život ovisi o tome, eto toliko sam dobra ;)

    OdgovoriIzbriši
  4. i ja često pustim nekoga ispred ako ima samo jednu-dvije stvari a ja punu korpicu. :) mi smo fino odgojeni ljudi
    a št se tiče prostrjeljivanja pogledom, ah, poznato....šta ćeš kad su majmuni

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi