Šupkopopis - dog edition

Nemam niti sam ikad imala psa. Dobar dio svog života poprilično sam ih se bojala, sad se bojim samo onih živčanih, pretjerano uzbuđenih, neodgojenih, čije poteze ne mogu predvidjeti (malo sam paranoična). Unatoč tome što volim pse, teško da ću se odlučiti na jednog. Pas zahtijeva jako puno brige, vremena i kičme da bi bio socijaliziran i odgojen. A ja sam meka i popustljiva.

Bez obzira na to imate li psa, mačku, zamorčića ili papigu, sve životinje trebaju brigu, pažnju i motherfuckin' odgoj. Naglašavam odgoj jer bih hodala okolo i mlatila ljude koji ne odgajaju svoje ljubimce (i djecu, al' to nije tema ovog posta). Ispred moje zgrade, čini se, glavno je šetalište pasa za ovaj dio grada. Neke znam po imenu. Dea je pas čija vlasnica svaki dan poslijepodne urla. Počne kilometar zapadno od moje zgrade i završi kilometar istočno. Cijelu tu udaljenost prijeđe frustirano urličući: Dea! Deeeeeeeeeeeeeaaaaaaaa! Dea, ne! Tamo je cesta! Deeeeaaaaa! Ceeeestaaaaa! I ako ikad puknem i nabavim sačmaricu, prva mi je na listi. 
Ne razumijem da itko može i hoće živjeti na taj način. Pa da škola za pse košta još triput ovoliko, digla bih hipoteku na vlastiti bubreg samo da ne moram svakodnevno tuliti po ulici. I možda bi netko rekao da se mene ne tiče čudnovat odnos vlasnice i njezine neodgojene kuje, ali njihova šetnja ima direktan utjecaj na moj život. Ako Dea prolazi, ja ne čujem ni glazbu ni eventualni film, ne mogu razgovarati na mobitel, a ne mogu razgovarati ni s osobom koja stoji do mene, štoviše, ne mogu razgovarati ni sama sa sobom -  u sebi. Jedino što se čuje su frustrirani urlici. Ne moji. 

Divim se toj ležernosti. Ja sam osoba koja tiho otključava vrata vlastitog stana da ne smetam susjede. Ja sam osoba koja samu sebe mentalno izgrdi ako ispustim ključeve ili zvonjava mog mobitela počne odzvanjati po haustoru. Umrla bih od srama da svaki jebeni dan moram dozivati svog psa po cijelom kvartu. I divim se da se ta žena već nije objesila. Ozbiljna sam. Ako takva nemoć nije razlog da se čovjek ubije, ne znam što je. 

Drugi na listi je susjed čiji đukac nema kilometražu jedne Dee. Uglavnom ga izvede da se pokenja odmah tu ispred zgrade. Nekoliko puta dnevno. Ali i noćno. Lako je prebrojati jer svi to čujemo. Svaki put kad on vikne Toto, meni dođe da zaurlam Dorothy. Toto ga ne jebe ni pet posto, odmah da vam kažem. Ne navirujem se kroz prozor jer i onako dobivam previše informacija, ali u mojoj glavi to izgleda otprilike ovako. Nesposobni, bešćutni, sebični beskičmenjak koji ima psa po imenu Toto vrati se s cuge, uzme svoju nakupinu dlaka i izvede je van. Onda deset minuta doziva psa da se vrati k njemu. Pas mu pokaže srednji prst. Izbelji se. Pokaže mu dupe. 
Cijela zgrada je sad budna. Jer Toto ne sluša. A lika nije ni najmanje briga što smo sad svi budni. Ili ga nije briga, ili je suicidalan. Prošeći na travu po dlakavu loptu, sagni se, pokupi ga i unesi u stan. Koji kurac?!
Svaka, ali baš svaka životinja, ponašat će se neodgojeno ako joj dopustite. I dosta je više tih sranja da se ubija nečija osobnost, karakter i štajaznam - duša,  ako se postave pravila. 
Psu naređuješ da sjedne? Kako te nije sram! 
Pas mora doći kad ga pozoveš? Ajme, koji si ti Hitler! 
Pas ne smije skakati po drugim ljudima i režati im u facu? Ma daj, pa on se samo igra. 
Ne možete na kraj sa psom i kako ja to ne razumijem? Ne moram. 
 
Dužnost je svakog vlasnika psa, mačke i zlatne ribice, da je odgoji dovoljno dobro da ne mora čitav kvart robovati njezinim navikama. I da, nisu problem neodgojeni psi koliko neodgovorni vlasnici. I da, nemam ništa protiv Tota i Dee.  Ali oni koji imaju neodgojene životinje su nemarni šupci. There, I said it. Mislite da ih volite tako da ih puštate da rade što ih je volja? Think again. I mislite tiše. Pun mi je kufer urlanja.

Primjedbe

  1. Jadna Dea s' takvom vlasnicom..Nekim ljudima definitivno treba oduzeti zivotinje..i automobil..i decu..nastavi spisak po sopstvenom nahodjenju :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. baš si i ja slično mislim, vjerovatno Dea vrti očima na vlasnicu, a ostali psi joj se smiju :D
      bezveze mi je kad ljudi uzmu životinju, pa se iznenade kad shvate, životinja traži angažman.
      pa se pate svi oko njih.

      Izbriši
  2. ima pasa i "pasa", kao što ima ljudi i "ljudi". živiš u zgradi, pa ne možeš puno utjecati na svoj mir, nažalost. a mi smo od prošle godine, a sve zbog "ljudi", pet unfriendly u našem pansionu, opet - nažalost. a bojim se da ćemo i tu kategoriju proširiti i na neodgojenu djecu, ustvari neodgojene roditelje koji puštaju djeci da rade pravi rusvaj samo da imaju mira. jesam li previše rekla?!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. kao što sam rekla, neodgojena djeca zaslužuju vlastiti post :D

      Izbriši
  3. sve ovo što si napisala...sve me nervira...takođe me nervira kada još pride očekuju da se sav oduševiš i rastopiš kada ti se njihov pas približi, jer OMG! pseće okice i ti fazoni

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahha da, pa što ako ti siluje nogu? to je jer mu se sviđaš :D

      Izbriši
  4. Joj, pored mog bivšeg prozora se konstantno prešetavala osoba poput Deine vlasnice, samo što je psu bilo ime Baltazar, zamisli to urlikanje -.-'

    OdgovoriIzbriši
  5. Potpuno si pogodila temu i sve što se vrzma i u mojoj glavi!

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi