Unatoč

Kad kažu da život nije jednostavan, da ništa nije crno ili bijelo, već da se sve dešava negdje između, tisuće i tisuće nijansi sive - to je zato što su ljudi komplicirani. Ili bolje, teže tome da zakompliciraju stvari. Ne znam čine li to da se osjećaju važnije, ili ih dašak drame u životu čini sretnijima, ali život doista nije tako kompliciran. Da, teško je napustiti neke davno naučene obrasce ponašanja i izaći iz okvira u koje su nas strpali (ili smo se strpali sami), stvoriti nove navike. Ali to život ne čini kompliciranim. Samo smo mi nesposobni. 
Nijedan mi dan nije dovoljno dug za sve što želim. Želim više, bolje, brže i organiziranije, s boljim rezultatima. Mučim samu sebe svakodnevno, iako je prava istina da su mi dani zapravo kvalitetno ispunjeni. Osim što radim, kuham i spremam, slušam barem dva tečaja, pišem i čitam, pogledam neki film ili seriju, uvijek stignem oprati kosu i srediti nokte, i nikako ne propuštamo cuddle session.  Nisam super žena. Voljela bih da stignem više. Kvalitetnije. Ali za vrijeme dok se mentalno udaram nogom u dupe, mogu čitati. Ili blogati. Ili čistiti. Sve je bolje od krivnje, predbacivanja i žaljenja. SVE.

Jedna od najvažnijih, i za mene ponavljajućih životnih lekcije je reći ne. Reći ne bez da se opravdavaš, bez da objašnjavaš. Bez da polažeš račune nekom drugom. Jednostavno, kratko ne. Naučite se reći ne bez objašnjavanja, i prihvatite tuđe ne bez traženja razloga. Ljudi imaju pravo na ne

Ako nešto želite biti, počnite činiti. Nevjerojatna je moć kontinuiranog rada. Pisci pišu. Kad sam shvatila da je tako jednostavno... Mind blown. 
Ljudi su opterećeni očekivanjima. Očekujemo nešto od sebe, očekujemo nešto od drugih, očekujemo nešto od života. Malo šta su u životu zasluge. I ne mogu dovoljno puta ponoviti - ništa vam život ne duguje. Ako očekujete nešto od drugih, recite im, pitajte. Ako očekujete nešto od sebe, pokrenite se. Ako očekujete nešto od života, zaboravite. Nema sudbine, nema karme, nema ničeg. Samo vi.
 
Sreća nisu stvari, sreća nije događaj u vremenu, sreća je stanje. Naučiti biti sretan unatoč, ono je što vam drži glavu iznad vode (uvijek). I vjerojatno se ne činim kao najidealnija osoba da nekome drži predavanja o sreći jer se često skrivam u oklopu od cinizma i još ponečeg. No, možda baš zato. Ako cinik kaže da je moguće, onda je moguće biti sretan. 
Unatoč.

Primjedbe

  1. A bas danas mislim o sreci i sve govorim sebi...Bices srecna jednog dana mora tako biti. Udjoh u neki preuzasan period. Al kontam da kad verujes i radis na tom da budes srecan i pre svega znas da cenis i sitne stvari moras nekako na kraju ipak biti srecan. Sve je to u glavi. I eto danas bas mislim na tu temu...kad eto i tvoj post :)

    OdgovoriIzbriši
  2. već danima, mesecima razmišljam o sličnom :( bilo bi lepo reći NE, tako glasno i javno :) uffff da je malo više kuraži :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Treba ispunit svoj dan korisnim stvarima da se ne bi mislio na gluposti.Ja obicno isplaniram sve sta imam za odradit al nekad se desi da ne odradim sve il odradim i nesto extra.Ali svaki dan obavezno sama sebe obradujem,veselom pjesmicom,slikom slatke zivotnijice ili necim trecim.Bitno je da to pozitivno utice na mene i da me cini sretnom.Jos mi samo fali da naucim reci NE glasno i jasno.

    OdgovoriIzbriši
  4. potpisujem od riječi do riječi - nitko nam ništa ne duguje, ponekad i sami moramo uzeti ono što poželimo ;)
    a znati reći ne je zbilja umijeće, osobno još malo trebam raditi na njemu :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pardon na uskakanju u komentar ali potpisujem Žanin komentar jer me pretekla :P

      i slažem se za "ne" - treba se naučiti reći ne bez pravdanja.

      Izbriši
  5. Bravo!!!Radujem se zbog tebe!Odavno nisam svratila na tvoj blog i u međuvremenu ti si postala nova osoba.Dosta manje cinična i kritična što mi je veoma milo. <3

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi