Volim, ne volim

Volim doći kući, volim osjećaj doma i mir koji on predstavlja. Volim ležati na toplom, mirna, ugnježđena. Sklupčana i omotana rukama i nogama, pažena i mažena. Voljena.
Lijepo je kad nađeš mir. Neopisivo. I najposraniji dan sada, bolji je od najboljeg dana prije.

Ne volim izaći na kišu i hladnoću. Bojim se grmljavine. Znam da su šanse da me pogodi grom 1:1000000, ali svejedno. Hodam po ulici i nadam se da ako tresne, da manji otpor pružaju drugi prolaznici pa će tresnut njih. Dalje od mene. Đubre sam, znam. Ali paranoja je paranoja.
Danas mi je vrhunac dana bila vidra koja je ispod ograde nastambe progurala svoje sluzave prstiće, pa smo se šapovale, a onda se vratila u vodu i otplivala dalje. Gledaju me učenici i čude se blesavoj razrednici kojoj je od anakondi i lavova zanimljivija vidra. Cuteness overload! Volim slatkoću.

Imam neki pozitivan filing. Da je sve u redu čak i onda kad nije. Da imam kontrolu nad svojim životom. Dobro je to, za ravnotežu. Ne volim kad sam histerična i kad iz dana u dan balansiram, lagano gubeći tlo pod nogama.
Ne volim kad se ne mogu sjetiti što ne volim. Imam takvih dana. Osjećam se out of character.  Danas sam čak pjevušila. Ne znam što mi bi.

Primjedbe

  1. Zaista netipican post za tebe. Ali me tera da mislim kako je zaista najveca sreca imati osobu koju volis kod kuce i da na kraju i najposranijeg dana znas da te to ceka i da ces moci da se odmoris, smiris i samo budes srecna. Ti je mnogo lepo.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi