Frustracije

Kako ono kažu, mišljenja su kao šupci? Da. Svi ih imaju. Slično je s frustracijama. Svi su isfrustrirani, samo nisu na isti način. Mislim to danas dok nečiji otac na hodniku psuje mater školi i životu, i žali što njegov sin nije bez glave ostao, nego je samo slomio ruku, pa se on mora jebavati s osiguranjem. Tako je rekao.
Jasno je meni da nije jednostavno, ni lako, a bome ni zabavno baviti se takvom papirologijom, ali mi je isto tako jasno da ne moraš tražiti novac od osiguranja, ako ti je to već takav problem. Pa zato u sebi psujem mater isfrustiranom kretenu koji mi usere dan svojim psovanjem na hodniku ustanove u kojoj radim. Ne zamjeram mu toliko što je raspižđen, koliko mi se gadi njegov manjak samokontrole.
Imam neki razred u kojem dva učenika često ispuštaju čudne, neartikulirane zvukove i urlike, i to samo kad su obojica u školi. Nikad samo jedan. Svaki put kad je meni pogled zakriven, ili kad sam okrenuta leđima. Mrzim urlikanje. Danas je jedan urliknuo dok sam bila okrenuta leđima. Molim vas da se, ako je ikako moguće, prestanete glasati kao retardirani majmuni s probavnim smetnjama. Jedan zausti da se požali što ga vrijeđam, ali onda shvati da bi tako priznao, pa samo zatvori usta. Sve mi se čini da više neće biti majmuniranja na mom satu.
Imam i učenika koji na svako moje upozorenje, opomenu, jedinicu ili udaljavanje sa sata drekne: Je li to zato što sam Srbin? Počela sam odgovarati: Ne, to je zato što si crn.
Nekako je čudno kad te za diskriminaciju optuži balavac koji ne vidi ništa sporno u tome da nenajavljeno usmeno ispitivanje prokomentira pitanjem: Da Vam nisu možda oni dani u mjesecu? Čime uvede obveznu provjeru znanja svakih 28 dana. Čitav mu je razred zahvalan.
A imam i kolegu koji voli popravljati stvari tako da se nepozvan upetlja i sjebe što god stigne. Danas je pod projektor nagurao neku bilježnicu, pa smo prezentaciju na sjednici gledali pod pravim kutom. I dalje mi nije jasno zašto. Samo me boli vrat.
Uskoro mi više nitko neće vjerovati da se takve stvari kod mene na poslu dešavaju. Možda već sada svi misle da izmišljam.

Ne volim kad se u dobru zajebanciju ubaci netko sa strane i sve sjebe nekom wannabe duhovitom izjavom.
Imala bih više poštovanja prema neduhovitim ljudima da se prestanu truditi.

Kad netko objasni svoju poslovnu obvezu sa tri rečenice od kojih je jedna prenošenje posla na nekog drugog, a jedna glasi otprilike Ostavit ću vam to tamo, da me ne morate tražiti, taj netko zaslužuje barem jedno premlaćivanje koje uključuje nešto smrskano.
Prvo sam mislila da je problem bar djelomično u meni, ali sad mi je skroz jasno da je lik apsolutni kreten. I da je gađenje normalna reakcija na tu kreaturu.

Ali u paralelnom svemiru koji obično zovem doma, polako se navikam na buđenje u nečijem zagrljaju.
I sve je u redu. Ipak.

Primjedbe

  1. "Imam i učenika koji na svako moje upozorenje, opomenu, jedinicu ili udaljavanje sa sata drekne: Je li to zato što sam Srbin? Počela sam odgovarati: Ne, to je zato što si crn." naklon do poda! :)

    OdgovoriIzbriši
  2. Imam i učenika koji na svako moje upozorenje, opomenu, jedinicu ili udaljavanje sa sata drekne: Je li to zato što sam Srbin? Počela sam odgovarati: Ne, to je zato što si crn. - Bukvalno su mi suze krenule od smeha. :) Svaka čast i zaista smatram da profesori zaslužuju beneficirani radni staž.

    OdgovoriIzbriši
  3. Meni zapela za oko posljednja rečenica. J.... školu, drago mi je da si sretna :)

    OdgovoriIzbriši
  4. dobor mi je ovo s 28 dana :)
    i drago mi je da si doma sretna, to je najbitnije.

    OdgovoriIzbriši
  5. Beskrajno me zabavljaju tvoji tekstovi :)
    Ako si raspoložena za igranje,ostavila sam ti nagradu na mom blogu,pozdrav!

    OdgovoriIzbriši
  6. Jadan sin s takvim ocem :/ Martin Freeman gif is always epic :D i dok je ovo zadnje istina, dobro je :)

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi