Terapija ili poremećaj?

Prvo što sam u petak napravila, kad sam došla kući s posla, bio je kolač od banana. Biskvit je već bio u pećnici, preljev u pripremi i banane narezane, kad sam shvatila šta radim.

Moje je kuhanje izmaklo kontroli.
I dok S. preko telefona govorim kako imam prepun frižider hrane i kako kriziram jer ne smijem više kuhati, shvatim da sam stavila namakati leću, pitajbogakad.
Da, meni je kuhanje terapija. Ali nisam shvatila koliko je ozbiljan problem ta terapija, dok nisam počela živjeti sama. Dok nisam počela živjeti s posljedicama tog kuhanja. Naime, kad sam živčana, ja kuham. Ali mi se to što kuham uopće ne jede. Zapravo, ništa mi se ne jede. Samo mi se kuha.
Ima nešto u pripremi  hrane što smiruje. Skrene misli, učini da si opušten, a opet fokusiran. Vraća ti kontrolu. Daje rezultate.
Samo što ti ne kaže šta da radiš s tim rezultatima.

Primjedbe

  1. Odgovori
    1. baš sam to htjela napisati :)
      ako je dobro skuhano ;), daj susjedima, ojačaj dobrosusjedske odnose. ako imaš energije i volje, pozovi draga bića na večeru, ili im uleti idući dan na kavu i doneis kolače. hrana je divan dar, većina ljudi ju voli

      Izbriši
  2. Sreća pa imam veliku familiju, a takva sam ti i sama :). Sviđaju mi se prijedlozi iznad, hrana spaja.

    OdgovoriIzbriši
  3. Pozovi mene na kolače :D Ti samo kuhaj, ja ću se pobrinuti za nusprodukte D

    OdgovoriIzbriši
  4. Ista stvar! Kuhanje mi je terapija. :D

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi