Strašno inteligentni ljudi

Naletim neki dan na pitanje Do you find intelligent people intimidating? I ostanem šokirana.
Dvije su mogućnosti. To zanima nekog tko je previše puta dobio odjeb pod izgovorom da plaši ljude svojom inteligencijom ili nekog tko se doslovno boji pametnih ljudi, pa traži istomišljenike. U oba je slučaja riječ o budalama, jer u prvom slučaju, ako si stvarno inteligentan, ne bi te nimalo zabrinjavalo što se tamo netko boji tvog mozga.
Meni je zapravo zanimljivo kako je sasvim u redu postaviti takvo pitanje, ali ako ja pitam Plaše li vas budaletine? netko će se naći uvrijeđen. Zamislite ovu situaciju. Hodate ulicom i vidite nekog čovjeka kako leži na tlu. Ne može ustati. Što je prihvatljivije? Prići mu, pružiti ruku, osoviti na noge i pokazati kako može koračati, ili pak prolaziti pored njega sućutno kimajući glavom i govoriti, Pa neka, ne moramo svi hodati... Sasvim je u redu da se netko vuče po podu. Ok, možda moja usporedba nije najsretnija, ali mislim da shvaćate poantu. Previše zdravih ljudi okolo izigrava kretene i mi moramo biti ok s tim, treba nam biti prihvatljivo da netko tko nema nikakvih prirodnih, urođenih prepreka da misli, uzalud troši kisik. I ne samo to, nego se moramo praviti da nismo intelignetni kako se netko ne bi osjetio ugroženim. Ma jebite se.
Toliko težimo tome da budemo tolerantni, da zaboravljamo da trebamo biti i selektivni prema tome što zapravo toleriramo. Zaboravljamo da iako trebamo poštovati tuđe pravo na mišljenje, nismo dužni poštovati to isto mišljenje. Jednostavnije rečeno, kad je nešto proser, zašto to ne reći? Zašto zamišljeno gladiti bradu pokušavajući se staviti u tuđe cipele? Hej, iako sam našla obuću koja nije promočiva i toplo mi je za noge na ovoj strašnoj zimi, možda si ti u pravu. Hajde da obujem te kroksice koje su gumene i prepune rupa i zebe me za stopala. Jer možda si ti u pravu. Umjesto da kažemo, Kurac si u pravu. Mokre su ti noge. A kad su nekome mokre noge to znači samo dvije stvari- ili obuću nije prilagodio vremenskim uvjetima, ili se popišao. Ni jedno ni drugo nije nešto ćemu treba težiti.
Jedno sam vrijeme mislila da sam prestroga. Da mi nedostaje empatije. Ali znate šta, to je pogrešan stav. Jer obično oni daleko gluplji od mene, mene diskriminiraju zato što moj mozak ne radi na njihovoj primitivnoj frekvenciji. Ako sam zbog toga sad intelektualni snob, so be it. Ako oni imaju problem s mojom inteligencijom, onda smijem i ja imati problem s njihovim malim mozgom i neproporcionalno velikim egom.
Drugačije ni ne ide, zapravo... Sokratu je trebalo nešto vremena da postane svjestan da ništa ne zna. Čini se da se razmišljanjem naš ego smanjuje...

A kad već pričamo o tome, preporučujem da pročitate ovu kratku priču.

Primjedbe

  1. Ako oni imaju problem s mojom inteligencijom, onda smijem i ja imati problem s njihovim malim mozgom i neproporcionalno velikim egom.

    To zeno! Kome da se prilagodjavam?!

    OdgovoriIzbriši
  2. Ja se plašim budala jer sem što su budale, još se imaju običaj grupisati u čopore i onda ih se još i više plašim.

    OdgovoriIzbriši
  3. Ja se vala plašim glupih ljudi, a inteligentne tražim i kad nađem čuvam, kao vas na blogu <3

    OdgovoriIzbriši
  4. Za ovo krivim amerikance, oni imaju tu politiku prihvacanja svega i svacega, tako da to na kraju zavrsi da ih je hrpa bez trunke samokritike. Uredu je nismo svi jednaki i all that jazz, ali mislim da bi ipak se svi trebali trudit da budu bolji nego sto su trenutno, a ne eto takav sam prihvati me il odjebi nema veze sto sam katastrofa

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi