O tetoviranju, prijateljstvu i odrastanju

Prije moje 18. godine, uhvatila me luda želja za tetoviranjem. Htjela sam tetovažu više nego išta. Uskoro punoljetna, nisam ni planirala reći svojima. I onda me uplaši prijateljica 1: Zamisli da doživiš neku nesreću i mogu te identificirati samo po toj tetovaži. A tvoji ne znaju za nju i cijeli se život nadaju i žive u neizvjesnosti. Jebiga. Sjebala me načisto. Odlučila sam reći majci.
Mama, znaš kako ja postajem punoljetna na maturalcu... U Španjolskoj...
I?
Ja bih se tetovirala.
U Španjolskoj?!
Pa ako mi ne daš da to napravim tu, naći ću neki salon tamo...
(ovdje moja mama vidi prljave salone za tetoviranje od kojih dobivaš hepatitis ako samo pogledaš u njihovom smjeru)
O, Isuse, šta još neću doživjet! Tetoviraj se tu ako moraš, samo nemoj tamo! Stari će ubit i mene i tebe kad vidi...
Ali majka zna kako se drži riječ. Dok sam se vratila, našla je salon kojem vjeruje. Što ne znači da nije pokrenula kampanju protiv tetoviranja.
Izgledat ćeš kao Popaj. Samo mornari imaju tetovaže.
Kako ćeš izgledat kad ćeš čuvat unuke?
Koji će te muškarac htjet, ne vole oni tetovaže...

Prijateljica 2 se pridružila istoj kampanji.
Ružne su tetovaže na ženi.
Ja to ne bih nikad.
Izgleda prosto, vulgarno, jeftino...


Ali ja odlučila. Odem u salon, posjednu me na klupu i daju mi katalog s fotografijama tetovaža. Nakon gledanja vila, vilenjaka, jednoroga i grbova nogometnih klubova, kineskih znakova za koje ne znam šta znače, postalo mi dosadno. Do mene sjedili muškarac i žena. Par. Gledali katalog. Piercinga. Poželjeli probušiti intimne dijelove tijela. Ona, ekstatična. Vidi, ovako... Ajme, mislim da će to bit sjajno... On, zelen. Doslovno. Nisam do tada znala da čovjek stvarno može pozeleniti.
Dosadilo mi. Otišla iz salona. Neodlučna kakvu tetovažu i gdje želim. Dan nakon toga, dočeka me prijateljica 2. Istetovirala sam se! Kad ćeš ti? Poteže hlače i pokazuje tetovažu tik iznad da ne kažem čega. O, ma nemoj... Kraljico imitiranja. Ja to ne bih nikad. Izgleda prosto, jeftino, vulgarno. Odustala sam od tetoviranja, ružne su tetovaže na ženi. I tako ti s 18 godina prijateljica može uništiti san. Ona meni. A ja njoj. Kad ne volim biti dužna...

Primjedbe

  1. Kako samo volim tetovaže ! Ona euforija svaki put kad uđem u studio pa čujem zvuk mašinice a tek udar igle na koži pa prži,huuuh :D odo' sutra po novu !

    OdgovoriIzbriši
  2. Ja sam isto htjela tetovažu u tim godinama, ludo, ludo... onda sam odustala iz istih razloga koje je tebi prijateljica navela, pa sam htjela pirsing. Onda sestra uradi pirsnig na pupku, al dok se nije "primio" pakao je prošla. Pa odustanem i od toga.

    Sad me opet neka luda uhvatila da mi je tetovažu, ali neku privremenu, od godinu dana... da probam samo... Čekam da se momak istetovira, pa ću vidjet poslije toga :D Za privremenu, naravno :P

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Privremena kako blijedi, jako ružno izgleda. Imaš nešto fino par mjeseci i onda 3 godine mrlja na koži. Guglaj slike.

      Ja želim tetovažu, i uradit ću je, kad mi ideja o onom šta želim nadođe...ne želim siliti ništa, i želim tetovažu sa značenjem.

      Izbriši
    2. Hm, pa da, ima smisla. Nisam naravno još donijela odluku i normalno da ću se dobro informisati prije toga. Ko zna, možda nekad i ja zaglavim sa trajnom. Kako ti kažeš, ne bih, i ako bih ju radila, da to bude nešto onako, nego nešto sa značenjem.

      Izbriši
  3. Da li bi sad uradila tetovazu?
    Ja cekam plaaaatuuuu... :S

    OdgovoriIzbriši
  4. ja koketiram s pomisli na tetovazu vec godinama, cak imam i spreman dizajn koji bi tetovirala, ali previse me strah igala i pomisli da bi mi pocelo bit krivo nakon xy godina tako da uvijek mislim da ima vremena, ako u buducnosti budem htjela uvijek se mogu tetovirat nije da nece bit salona

    OdgovoriIzbriši
  5. Oko ovog su uvijek podijeljena mišljenja, nekima je to super, neki i sami imaju, a nekima nikako ne ide u glavu što to sebi neko radi. Ekstra je kad ljudi gledaju svoja posla i ne smaraju nikoga radi izbora, bilo imati ili nemati tetovažu. Samo je to rijetkost naravno.
    Spadam u ove koji ih imaju i kojima su super. 90% ljudi koji me poznaju vjerovatno nemaju pojma da ih imam uopšte, jer ni ne djelujem "kao neko ko bi se tetovirao" pa kada kažem da ih imam ljudi zinu.
    Volim vidjeti druge s tetovažama, čak i ako nemaju neko naročito značenje, već su čisto estetika. Lijepa tetovaža na pravom mjestu mi je vid umjetnosti.

    OdgovoriIzbriši
  6. Ja imam pirs na pupku, to sam htjela sto godina i bas sam sretna s njim, nikada nikakvih problema nisam imala s njim od prvog dana, a neki ljudi pricaju kak im se ugnojilo, ovo ono.. Higijena ljudi, ruke treba prat :D Nego, tetovazu sam dugo zeljela i jos zelim, al treba para za to. Ali imat cu ju jednog dana :) Smatram da to "kak ces izgledat kad budes stara" nema smisla, jer kak god okrenes sa 80 cu bit baba pa mi svejedno :D A nec se tetovirat na celo di se vidi :)

    OdgovoriIzbriši
  7. Ja nisam tetovažu htjela toliko kad sam bila mlađa već sam je stavila kad sam sazrela, stvarno jesam :). Nije na vidnom mjestu, niti na mjestu koje će se toliko otegnuti godinama i sad želim još jednu, najmanje. Lijepa tetovaža je kao umjetničko djelo, nisam pobornik onih tetovaža sa ličnim imenima i tetovaža džamija i crkava, ali to je moj lični ukus, ne idem uokolo i ne namećem svoje mišljenje. I drago mi je što većina ljudi koju znam ne znaju da imam tetovažu jer su predrasude jake :)

    OdgovoriIzbriši
  8. ja imala/imam (treba joj 100g da izblijedi), privremenu, ali svejedno bolilo. Sad mi to nije više toliko napeto, drago mi je da je bila privremena..

    OdgovoriIzbriši
  9. Drugarica je jadna.. A ja ne volim ostati duzna isto.
    Sto se tice tetovaza, razmisljala sam o tome i imam ideju, ali sacekacu da ideja sazri. Volim kada vidim lepu tetovazu na nekome,cak mi se svidja kad vidim da neko ima istetoviran ceo rukav, ali opet zavisi kako kome stoji to i kako ko ume da iznese isto. Imam pirsing na jeziku, nekima je to strava, nekima je odvratno i svasta su mi prichali za isti. Da sam slusala druge ljude, do sad sam trebala sama sebi jezik da ischupam. :)

    OdgovoriIzbriši
  10. ja imam, napravila ju na 1. godini faxa :) ostala je iste boje, i ni ne razmšljam o njoj, tek se sjetim kad ju netko vidi pa komentira, kad je vrijeme golih nogu :) tu je, dio mene je. dugo vremena me pralo da bih još jednu, na križima. ali onda je pola Hrvatske napravilo isto, pa me pustilo.
    inače, ja sam htjela Asterixa, ali moj "majstor" to nije znao nacrtati pa sam dobila neočekivanu alternativu ;)

    OdgovoriIzbriši
  11. Svaka čast frendici xD
    Skupljam već neko vrijeme novčeke za tetovažu, dvoumim se što ću, ali znam gdje ću :D
    Jedini su problem roditelji.. dok dobim njihov blagoslov, skupit ću dovoljno za auto xD

    OdgovoriIzbriši
  12. I mene su "prale" tetovaže u srednjoj, pa nisam znala što bih, nakon godina premišljanja odustah. Ali zato imam 9 rupica na ušima za naušnice a ne nosim nikakve već 10-ak godina... sad si mislim kak je bolje da nisam ništa ostavila trajno na koži.
    p.s. nedavno otkrih tvoje divne zapise i čitam unatrag tvoj blog- fenomenalna si! Pozz iz Zagreba Ivona

    OdgovoriIzbriši
  13. hahahha lijepo si ju sredila (frendicu, mislim) :D
    ja si isto oduvijek želim neku malu tetovažicu al eto nikad se nema extra para za to, a i ja sam sva neodlučna. našla sam par lijepih tetovaža al tetovirat se nejdem sve dok nebum 100% sigurna di i kaj oću... već sam i starcima rekla da nebudu ni znali dok ja to obavim, kad već tolko kenjaju -.-'

    OdgovoriIzbriši
  14. i ja bih tetovažu. al strah me jer boli. a ja ne volim da me boli. ja bih i pirsing, al i to boli. super alternativa su tetovaže od kane. moja prijateljica ih zna crtati. bude možda sedam dana na koži i izblijedi. i još ne boli. i uvijek možeš mijenjati motive. i kinjiti prijateljicu da ti ih stalno crta. :evil:

    OdgovoriIzbriši
  15. Isto tako sam u tim nekim godinama imala lude ideje o tetoviranju i sad mi je drago sto se na kraju nisam usudila jer ko zna na šta bi mi to sad ličilo i koliko bih voljela to što sam uradila. A realno, mislim da mi je tad to više bila fora nego nešto što stvarno želim. Ko zna zašto je to dobro na kraju. ;)

    OdgovoriIzbriši
  16. Ahahah, kakva prica! :) Ja obozavama tetovaze, i imam jednu malu. I istina je kada kazu da kad jednu uradis, onda preseces i hoces jos :)

    OdgovoriIzbriši
  17. Mala crna tetovaža na ramenu s prednje strane. Kineski znak za univerzalnu ljubav. Svaki puta kad je vidim u ogledalu prije nego što se idem kupati sjetim se da se trebam voljeti, i sebe i svoje tijelo. I svaki puta se osmjehnem. I najbolje je od svega šta nitko ne zna šta znači i zašto je tamo... Osim moje sestrične koja se udala za kineza i zna kineski. :-D Neki misle da je cool, neki da sam valjda promiskuitetna jer uopće i imam tetovažu, a neki misle da se valjda palim na kineze. Nije bitno. Ja znam. :-)

    OdgovoriIzbriši
  18. ja nisam ni razmisljala o tetovzama, ali sad u posljednje vrijeme zeelim , =D na ruci =D al opet, mozda cu jednog dana napraviti mozda ne , =D al uglavnom, ima ljudi sa stvarno lijepim tetovazama =D =)))

    OdgovoriIzbriši
  19. Obožavam tetovaže, ceo život sam želela da ih imam, ali nisam znala šta da stavim.. i onda, posle 4 godine veze, dragi i ja smo se verili tetovažama.. veridbena mi je bila prva, planiram ih još, i to uskoro..tetovaže su jako sexy! ;))

    OdgovoriIzbriši
  20. A ja NE MOGU da iščekam svoju novu <3

    OdgovoriIzbriši
  21. Dobro da joj nisi ostala dužna...!

    OdgovoriIzbriši
  22. lol, mene zanima kako si joj vratila, do tell :D

    mrzim takve osobe, kao što je ta, frendica, kao.

    ja sam prvu napravila sa 18, glupost, danas je se ni ne sjetim, ali me ne smeta. mene više smeta kada mi ljudi seru zbog nečega na meni, pa mislim da nema šta smetati nekome drugome. neki žele samo tetovaže koje nešto znače, neki ne, živcira me uplitanje :D

    prošle godine za rođendan sam si poklonila drugu tetovažu <3

    OdgovoriIzbriši
  23. Ja sam htjela tetovažu sve do početka fakulteta, onda sam si umislila da ću biti fancy poslovna žena i da će to ružno izgledati i neće mi se nimalo uklapati u stil, pa sam odustala. I drago mi je. :)
    Ja volim tetovaže, posebno one smislene, tekst ili slično.
    Ne kužim poantu crtanja pauka, leptira... -.-

    OdgovoriIzbriši
  24. Frendica te baš ubila u pojam na početku :D
    Jao, ja sam ekstremna oko tih tetovaža, ili bi si istetovirala cijelu ruku/leđa ili ne bi ništa. Skupljam za pirsing zato. Ne pare, već muda. :D

    OdgovoriIzbriši
  25. Ja sam isto u tom periodu bila luda za tetovažama i bila bi sve dala da se mogla istetovirati. Naravno, roditelji su bili protiv, a i ja se nikako nisam mogla odlučiti što bi stavila na sebe...pa sam odustala, rekoh, ima vremena za sve. I tako mi je drago da si to nisam napravila jer mi se već jedno godinu dana sve tetovaže gade, baš mi je to sve pretjerano, ljudi stavljaju totalne pizdarije po sebi i imaju ih gotovo svi. Neprivlačno skroz.

    OdgovoriIzbriši
  26. Svako prođe kroz tu fazu.Ja da sam imala para istetovirala bih neki kineski znak mudrosti il nešto takvo.Sad uglavnom sama sebi i prijateljicama crtama kojekave slicice po rukama il ramenima bojama za tijelo.A ta prijateljica ti i nije bila prijateljica ako je uradila takvo nešto.Ako mi se sviđa nešto kao i kod moje prijateljice ja joj to otvoreno kažem.Nevolim raditi ljudima iz leđa.Nije se jednom desilo da odem sa prijateljicom u kupovinu i kupimo iste majice il nešto drugo.Onda se zezamo da smo blizanke :))

    OdgovoriIzbriši
  27. Ja sam bila ubijeđena da ću imati tetovažu kada napunim 18. Ali kako nisam znala šta da tetoviram, shvatila da bi to bila tetovaža radi tetovaže, a ne jer bi meni nešto trebalo značiti. I onda sam odustala. I većina mladih želi nešto radi toga nečega, a ne jer im to zaista treba i znači...

    OdgovoriIzbriši
  28. Ja nikako da se odlucim, a imam vec godinama istu zelju. I znam sto zelim. Samo treba naci vremena i para. I salon. :P

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi