Jedan o sportu + bonus anegdota po uzoru na nekoga

Vjerojatno postoji antropološko/sociološko/psihološko objašnjenje zašto su ljudi fascinirani sportom, ali ja se tim objašnjenjima neću baviti. Mene naime fascinira mogućnost pojedinca da se iz prosječnog kretena pretvori u pravu kretenčinu kad je na tv-u neki derbi, nekakvo prvenstvo ili nekakva olimpijada.
Jasno mi je to gledanje bilo prije. Nemaš šta drugo, pa gledaš klizanje i slušaš Milku Babović. Ali u današnje vrijeme kad postoji milijun različitih načina da se zabaviš i da gledaš nešto drugo, stvarno ne razumijem kako je nekome napeto gledati, štajaznam, golf ili stolni tenis. Ili napeto buljiti u nekakve formule 1. Takve su mi utrke vrhunac debilizma, jer ionako ne znaš tko je tko. Sve su jebeno iste.
Dopuštam da muški rod isto misli o puderima, rumenilima i lakovima za nokte. Dopuštam da žene imaju načine da se spuste na nivo primitivne muškarčine kad su u pitanju cipele ili torbice. Ali još nisam doživjela da se grupa žena naoruža palicama i krene na drugu grupu žena, jer prve misle da je šampon koji one koriste bolji. Ili jer misle da je njihova najdraža serija bolje od neke druge.
Namjerno pišem o muškarcima opsjednutim sportom, jer kad su žene opsjednute istim, to su samo zbog muškaraca, bile toga svjesne ili ne. Živimo u državi u kojoj znati što je ofsajd donosi po 3 prosca na prst svake ruke. Jebeš kuhanje.
Ne mogu reći da nikad nisam pogledala nešto takvo na televiziji, čak se možda pritom i zabavila. Ali mogu reći da mi je bavljenje sportom oduvijek bilo normalnije od sjedenja pred tv-om i stručnog komentiranja reprezentacije i psovanja trenera, sudaca i vlastite žene jer je piva topla.
Što sam starija, taj mi je tip razbibrige sve odbojniji. Kao prvo, odvraća pozornost ljudi od pravih problema, daje im da se zabavljaju jednim, dok se političari bave drugim. Kruha i igara je jako stara metoda, no ubacivanje kojekakovih mamića i šukera i markovića u igru, naprosto mora biti dio plana nekog evil masterminda. Kao drugo, indirektno potiče gotovanski pristup životu, tako popularan u nas. Kao treće, širi svoje ludilo i tamo gdje ludila ne bi smjelo biti.
Ako želite vidjeti pravu strast, otiđite na utakmicu nekog slabo rangiranog kluba, štajaznam, treće zagrebačke lige. To je srčanost. Utakmice se kupuju, suci se mlate i potkupljuju, uz out liniju okreće se prase, a navijači se međusobno šutiraju češće nego što igrači napucavaju loptu. Više se auti razbije na jednom derbiju druge županijske, nego kad igraju Dinamo i Hajduk.
Navijači se možda međusobno mrze odavno, ali sada su stvari takve da se mrze međusobno, da mrze i suparničke i vlastite klubove, pa ako treba, mrze i vlastitu mater, samo da se mogu potući s nekim na parkingu stadiona.
Stanje je krajnje kritično. Doduše, ako mene pitate, stanje je kritično od kada je Olić rekao da je zabiti gol bolje od seksa. Pa me onda možda ne bi ni trebalo čuditi da ljudi radije gledaju utakmicu nego pornić.
Nekako sam zaključila da je najzabavniji dio derbija trolanje muškaraca u mojoj blizini. Počnem tako da se pravim maksimalno glupa, pa njih 5 meni jednoj objašnjava pravila nogometa. Onda postavim neko metafizičko pitanje o smislu veznog igrača i egzistenciji uopće, pa dok zbunjeno gledaju u mene, padne im pokoji gol koji oni potom vide samo na ponovljenoj snimci. Nakon toga ide druga faza u kojoj pokazujem što su me naučili tako da sasvim argumentirano tvrdim suprotno od njih. To je/nije gol, bio je/nije bio ofsajd, lopta je prešla/nije prešla crtu i slično. To je jedan društveni eksperiment. Pokušavam u njima izazvati reakciju sličnu onoj kad se već gore navedeni navijači krenu međusobno mlatiti na parkiralištu.
Treća faza trolanja dolazi na red nakon utakmice, kad ih pitam zašto je uopće bitno tko je pobijedio/izgubio. Uživam slušajući njihove ljubavne izjave o najdražem klubu i tome kako je sve otišlo kvragu kad je netko nekome nešto radi nečega negdje. I kako ja ne mogu shvatiti kako njima srce kuca za njihov klub.
Nekome kuca srce, a nekome puca.... No, dobro...
Kad sam bila prvi razred gimnazije, jednoj su trećašici, smrtno zaljubljenoj u Ronalda (tada se pod tim mislilo na OVOG čovjeka), rekli da je isti umro. Djevojče plakalo od muke, čak je i povratila u školskom wc-u, koliko je bila uzrujana. Dečki umirali od smijeha. Zanimljivo kako nikome nije bilo jasno što vidi u njemu. A onda je došao Ronadinho, pa nakon njega seljačina sličnog imena, i mislim da se više nitko ne pita... Baš ništa.

Primjedbe

  1. Meni je super kak je kod nas mentalitet - ak pobjedimo: mi smo najbolji, bog i hrvati, znali su oni da će naš klub pobjediti, nitko nam ništa ne može, svi sudci su super i fer - a ako izgubimo : krivo je vrijeme, zli sudci, loša lopta, horoskop i sve ostalo i komentatori bi onaj šut ili ono izvođenje ovako i onako napravili.. Ah hvala bogu da sam sada među art tipovima pa više ne slušam te gluposti :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa normalno da su nam drugi krivi. ono, loš teren. pada kiša. a drugom timu ne pada kiša :D

      Izbriši
  2. Ja i sport se u putu nismo sreli...kad gledam s ocem utakmicu pretvaram se da vidim sto i on.Gomila ljudi ganja loptu i ja vidim samo kad neko da gol.Sta je out,korner,ofsajd ja pojma nemam.Mozda su out i ofsajd cak ista stvar.Opet pravi gifovi Spike i Jack Sparow i moja omiljena reklama za Snickers...kako uspijevas.Ja jedva nadjem pristojnu slikicu za postove...prava si nema sta :)

    OdgovoriIzbriši
  3. napisala sam divan komentar i pojeo ga internet.
    sad ću biti kratka.
    prije je aristokracija išla na utakmice gledat sirotinju kako igra. danas..
    pa, pretpostavljam da se u 90' igre zaboravi život koji inače živiš..

    OdgovoriIzbriši
  4. "Više se auti razbije na jednom derbiju druge županijske, nego kad igraju Dinamo i Hajduk."

    Šta je auti? Jes no ti profesorica? Jezika?

    Ko ti je ovaj neko? :P

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. E ako ti ja dam množinu...

      Meni to više na množinu od nepismenosti. Znaš ono kad je neko mnogo nepismen, pa nije mnogo nego množina. :P

      Izbriši
    2. e, baš neću napisati "autiju", neka te nervira :P

      Izbriši
    3. Neka, neka... vratiću ti ja. :p

      Izbriši
  5. Super post, slazem se u potpunosti, pogotovo za ovo hleba i igara, beskrajne su strategije da se covecanstvo oglupi. Mene jos dodatno iritira kad cujem koji su tu honorari u igri koliko love se tu obrce kakav pointless biznis, strahotno. Mislim da ne bih u zivotu podnela da mi decko bude pasioniran oko toga, preferiram ove staromodne sto gledaju pornice ;)

    OdgovoriIzbriši
  6. Pratim pojedine sportove, no nikad mi nije bilo jasno svo to silno uzrujavanje i huliganstvo. Fakat ne kontam. Ne kontam ni sve te silne novce koji se trose na pojedine igrace. 50 miliona eura za igraca?! Ma daaaaj!

    OdgovoriIzbriši
  7. za mene ce uvijek bit samo jedan ronaldo i taj nije ulickan. sport pratim, doduse nogomet mi je dosadan, pa mi je najdraza trojka rukomet vaterpolo i kosarka. stanje sporta kod nas je tragicno i sramotno, al ja se jos uvijek blesavo nadam da ce bit bolje. hard core navijace nikad necu razumjet, za to moras bit specijalan. i zasto ja nemam prosce a znam sto je ofsajd, izgleda da se nisam dovoljno hvalila time

    OdgovoriIzbriši
  8. Uf, o ovoj temi bi mogla napisati roman od komentara, ali ukratko slažem se s tobom i dodala bih samo da ne razumijem kako i zašto sportaši (predvođeni nogometašima) dobivaju tako ogromne svote novaca... nisu bome zaslužili ništa više od bauštelaca jer za razliku od njih oni po ružnom vremenu i prekinu utakmicu, a ovi rade, grade, kopaju i sl. po svakakvim uvjetima, bilo to plus ili minus 40 stupnjeva..

    OdgovoriIzbriši
  9. Ja od sporta mogu gledati samo atletiku, i to ponešto i ponekad. Kao dijete sam uz tatu pratila utakmice jer je bilo kul sjedit s tatom i ići s njim gledati prvenstva, ali ni sama ne razumijem sve što se pitaš u postu.
    A tek formule... aarrgh! Mrzim ono zujanje. Ili glupi golf, šah i šlične "sportove".

    Probati igrati bih i mogla, ali me gledanje ubija u pojam.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahah, upravo sam pročitala da sam napisala "šlične" i zamislila se da zvučim kao Donald Duck dok to izgovaram... eto tako :D

      Izbriši
  10. A ja gledam Formulu kad se setim..onaj deo kad se zalivaju sampanjcem :)))Volela sam nekad davno Paris - Dakar ali kako nije Dakar vise i to sam batalila. Sad sam potpuno ravnodusna..mogu da gledam ali i ne moram. A vise od cifara za razne transfere, uzasavaju me milionske sume ostavljene u kladionicama..

    OdgovoriIzbriši
  11. ''Živimo u državi u kojoj znati što je ofsajd donosi po 3 prosca na prst svake ruke. Jebeš kuhanje.'' Ovo bi na jumbo plakat nasred Trga stavila koliko je istinito.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi