O bankama

Mrzim banke. Ne volim se njima baviti. Ne volim čekati u banci. Ne volim držati pobožno listić s brojem i čekati da me pozovu. Djeluje mi to kao neka lutrija (loto mrzim po defaultu) u kojem kad izvuku tvoj broj dobiješ šamarčinu. Nemam neke posebno strašne priče o bankama. Negativna iskustva kakva ima većina ljudi koje poznajem. Ali gadi mi se ta uslužnost, sasvim nepravedno, jer to su samo ljudi koji rade svoj posao, i vjerujem da im se politika njihove banke ne mora sviđati ništa više nego meni. Svejedno me podsjećaju na lihvarske patuljke iz Harry Pottera koji se smješkaju dok vam jednom rukom kopaju po novčaniku, a drugom čupaju jetru, jer im može poslužiti. Ne znam. Ja bih nekako radije da mi otvoreno u facu kažu da ih boli jedna stvar za mene i moje poslove i da će učiniti što im kažem, sve dok im to ide u korist. Ili tako nekako. Smješkanje me plaši.
Stvari su postale gore izumom internet bankarstva. Odvikla sam se od odlaženja u banku. Sad uđem u banku jednom u 3 godine i svaki put hodam okolo i tražim aparat za jebeni broj minimalno 5 minuta, osjećajući se pritom kao kreten. Još više nego inače. Kunem se da moju banku preuređuju češće nego se pola mog kvarta tušira.
PRVI SLUČAJ, smeta me nelogičnost u njihovom poslovanju. Primjerice, ako mi nudite mogućnost da mi ne šaljete nikakve obavijesti poštom (jer imam, je l', internet), zašto mi i dalje šaljete poštu? Ali ne naplaćujemo vam to, odgovara žena. Nije važno. Tupi pogled bankarice. Ne želim nikakve papire u svom poštanskom sandučiću. Jebete me svaki mjesec s tim. Moram to izvaditi iz sandučića, otvoriti kuvertu, provjeriti da je obično smeće i onda baciti. Time is money. Pa je li to baš toliko bitno? Moj tupi pogled. Zašto mi nudite nešto što ne pružate? Odgovara: Pružamo. Uzdahnem. Možete li mi onda prestati slati doma nebitne obavijesti?
DRUGI SLUČAJ. Vidim da ne koristite karticu svog žiro-računa? kaže. Da, ne koristim, odgovaram. Zašto?, nastavlja. Jer mi ne treba, kažem. Kako to mislite?, čudi se. Pa sav mi novac koji sjedne na žiro-račun, odmah prebacujete na tekući. Da, potvrđuje. Moj tupi pogled: I što da onda radim s karticom žiro- računa? Ovdje mi padne na pamet što bi ona mogla učiniti s njom, ali pristojna sam i zadržim to za sebe. Možete podignuti novac s njega na bankomatu, možete... ufurava se ona. Koji novac?, prekinem je. Novac sa žiro-računa... zbunjeno odgovara. Onaj novac koji mi odmah prebacujete na tekući račun? Tupi pogled bankarice: Aha...
TREĆI SLUČAJ. Kad ste već ovdje, možda želite razmisliti o dječjoj štednji. Pred mene je već stavila gomilu papira i free plišanih sranja. Ne želim, odlučno kažem. Kao da me nije čula: To vam je jako dobro ako imate... Ja: Nemam dijete. Niti ću ga imati. Niti znam ikoga tko ima dijete. Ili će ga imati. Niti itko u mojoj obitelji ima dijete. Već generacijama nitko ništa nije rodio. Ona: Možda biste dio svojih primanja...
Ajde još jednom pogledaj koliko zarađujem. Nisam ja fucking Todorić. Dio čega?
Što tek rade ljudima koji imaju novca...

Primjedbe

  1. Dobrodosla u moj svet na dnevnoj bazi :)) Internet banka mi radi od 3 i ni minut kasnije %) Otkako sam presla kod francuza, preporodila sam se. Udjem, izadjem i gotovo. Nema cekanja, nema decje stednje ni dosadnih sluzbenica :))

    OdgovoriIzbriši
  2. u jednom trenutku ponudiše meni American, ja rekoh, ajde, da vidimo.
    ispalo je
    a) ne daju American osobama bez stalnog ugovora ( moi)
    b) prije nekog vrmenea sam odbila tu ponudu, i njihov kolega je pritisnuo neki čaroban gumb i sad nitko ne može ništa učini po pitanju aktivacije Americana za mene.

    imala sam pogled "jel vi mene jebete?", ali izgledali su full ozbiljno dok su mi objašnjavali o tom čarobnom gumbu.

    možda sam se trebala nadovezati da imam i ja čarobni gumb, koji kad pritisnem, radi ka bum u poslovnici..

    OdgovoriIzbriši
  3. Lol, pa gdje uvijek tebe nađu? A ja nemam čak niti računa :-) Ali to je sad druga skrajnost...

    OdgovoriIzbriši
  4. Heee, ja nemam marke u džepu, a kamol na računu. :D

    OdgovoriIzbriši
  5. blazeno internet bankarstvo, srecom u poslovnice moram rijetko. trenutno imam mission nac anku koja ce me najmanje derat za odrzavanje racuna, trenutna gamad misli da netko nezaposlen ima 20 kn za bacit na jebeno odrzavanje racuna.ma mrs nije da moraju ista radit

    OdgovoriIzbriši
  6. mene bas ne tuse toliko, ali definitivno ne volim kad moram stajati u redu onako poslusno, a najsmjesnije od svega su pogledi onih sikuritija sto bi rekla moja tetka, svi su vazni, svi u tebi vide potencijalnog lopova, ti se moras ponasati kulturno, ne odskakati... ne volim ni ja banke.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. poznato mi je to, a kad se moram ponašati normalno, tek onda vidim koliko sam čudna :)

      Izbriši
  7. Uhvati me panika od šalteruša bilo kojeg tipa,podtipa i vrste,podvrste :D i neeedaj Bože da ti kažu tačnu informaciju ... oduševio me post ! Anksioznost mixed with sarkazam,ironija i netolerancijom na gluposti :D ti si moj favorit ! :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahah, hvala!
      ja to zovem šalterski sindrom. kao da sjedanjem za neki šalter ljudima ukolne dušu i dodaju "ja sam bog" stav.

      Izbriši
  8. - Dobar dan, ja bih upatila stambenu štednju za dijete.
    - Ne biste radije uplatili svoje stambene štednje.
    - Mi već štedimo.
    - Aha.
    - Dakle, stambena štednja za dijete.
    - Da.
    - Možda bi bilo bolje da uložite u fondove ili oročite novac.
    - Mislim da ne jer je kamata bolja kod stambene štednje.
    - Aha, da. Znači nećete oročiti novac?
    - Rekla sam da sam došla uplatiti stambenu štednju. Ne, ne želim oročiti novac jer, kao što rekoh, mi nije povoljna kamata i nisam zbog toga došla.
    - Aha! On već tako mali, a već se za njega štedi
    - ?????????? (pucaaaat ću!)

    I taaaako unedoglod kenjucka ona, ja se pristojno branim. Došlo mi je da zaista tražm drugu referenticu ili uzmem pare i odem ili naparvim cijelu scenu. No, nažalost, kao i obično, nisam imala vremena, a bome ni snage.

    Da skratim mali ipak štedi, nismo ga oročili.

    OdgovoriIzbriši
  9. Priča naravno ima i drugu stranu, kao što si rekla. Većina njih samo pokušava odraditi ono što od njih traže da bi dobili dobar mjesečni ranking. Slučajno znam. Nemilosrdan sustav. Ali, nosi plaću svaki mjesec.

    OdgovoriIzbriši
  10. Ja cu sledece godine otvoriti racun u banci. Plasim se....

    OdgovoriIzbriši
  11. BTW imam frenda koji mrzi banke i stalno ispituje referente u banci kad nešto obavlja: "Plaća li se to?".
    Npr. išao je zatvoriti račun, odmah je to upitao. Kad kažu poslat ćemo Vam "nešto" poštom, njega zanima, plaća li se to, napravit ću Vam prijenos novaca (već pogađaš, on i dalje isto pita)... Uglavnom, smislit ne može cijeli taj sustav i ne želi im dati ni kune, a opet ovisi o njima i bez njih ne može

    OdgovoriIzbriši
  12. Ja nemam nikakvih problema sa bankom. Kod nas nema tih brojeva (ili ih nema samo u mojoj banci) i nikad mi nisu nudili nešto. Ako sam koristila karticu, stigne mi obračun i to je sve.
    Ja više imam problema sa ljudima koji su neljubazni. Ovi ljubazni i pretjetano ljubazni se barem trude zaraditi svoj novac. Oni neljubazni se ne trude, a ipak ga zarađuju. To me nervira.

    OdgovoriIzbriši
  13. Vjerojatno nitko od nas normalnih prosječnih ljudi ne voli banke... ja nemam tako naporne službenice tamo gdje idem, ali me nedavno potrefila jedna koja me satrala jer mi je nudila nekakvu studentsku karticu s kojom mogu i u minus i svašta nešto i rekla sam joj više puta ne, ne treba, ne želim, ali je ona i dalje tupila svoje i nije odustajala.... ghhhh

    OdgovoriIzbriši
  14. I mene je u banci fino zeznula kad sam otvarala studentski račun, tako da sad plaćam održavanje, a mogla sam komotno bez toga (ovako dobivam iritantne sms poruke o stanju na računu i to plaćam oko 6 kuna mjesečno). Pitala sam kako da isključim opciju, rekoše mi - zatvaranje računa se plaća 80 kuna. I tu sam odustala, izašla ko kreten iz banke.

    OdgovoriIzbriši
  15. Kunem se da moju banku preuređuju češće nego se pola mog kvarta tušira.

    E na ovo sam se odvalila :D
    Još uvijek imam privilegiju imanja samo žiro računa s kojim radim što poželim jer im nisam interesantna meta. I ti će dani skoro biti gotovi :(

    OdgovoriIzbriši
  16. Ne volim saltere bilo koje vrste.
    Dosad mi banke nisu zadavale glavobolju, ali imam osjecaj da ce se i to uskoro promjeniti.

    OdgovoriIzbriši
  17. ja se prije posjeta poslovnici svoje banke psihički pripremam:
    - obučem tamnu odjeću strogih linija (u njoj djelujem opakije)
    - čvrsto stisnem usta i ušpicim izraz lica (špicasta faca je najbolji repelent za ljude željne druženja, no pomaže i pri komunikaciji sa šalterskim službenicima i nametljivim trgovcima)
    - namrgodim se
    -pomirim se s činjenicom kako ću po 74. put naglasiti kako sam najozbiljnije mislila kada sam prošlih 73 puta rekla kako ZAISTA NE ŽELIM OTVORITI MINUS NA RAČUNU KOJI MI ONI UPORNO OTVARAJU, A JA GA JOŠ USTRAJNIJE ZATVARAM
    - pripremim nekoliko britkih odgovora i suptilnih prijetnji kako ću svoje poslovanje prenijeti u drugu banku, za svaki slučaj (moji milijuni su im glavno obrtajno sredstvo poslovanja)

    kući se ipak najčešće vraćam s gorkim okusom poraza u ustima. jednostavno nisam dorasla ratu s bankama.

    OdgovoriIzbriši
  18. Odlično napisano, mene isto jeza hvata kad krenem u banku. To sa slanjem gluposti doma sam i ja odjavljivala jedno tri puta i evo ih opet.

    OdgovoriIzbriši
  19. Op, op, op - gdje je nestao Comic Sans x) Budimo iskreni - ne stoji mu tvoje trenutno raspoloženje, ovaj font iz podnaslova mu je primjereniji - podobno je rastresen x)

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi