Minimally decent

Jučer me jedan sasvim benigan susret potaknuo na razmišljanje... Vidite, imam tu dozu posesivnosti u sebi... Nije to nužno ne diraj moje posesivnost, više je to... Ma, ok. Posesivna sam, jebiga. Tužite me.
Što se dakle dogodilo... Idem od veterinara sa zamorčićem (koji je skroz ok, zubić je počeo rasti i tako...), i nekoliko metara od moje zgrade zaustavi me taj klinac. Sasvim ljubazno me pita što nosim u torbi, ja ljubazno odgovaram da to nije pas, on ljubazno pita smije li malo dragati zamorca, ja ljubazno kažem ne. I mali ostane u šoku kao i 7 dežurnih baba u blizini. I vjerojatno vi. Da, ja sam odvratna osoba koja ne da djetetu da pomazi zamorca.
Nekoliko je razloga zašto sam odbila. Prvo, taj je klinjo poznati mučitelj mačaka (I bet you didn't see that coming).
Drugo, taj klinjo i ja imamo povijest ne slaganja, točnije, pozvala sam ga jednom na red kad je tlačio nekog drugog klinca.
Treće, zamorčići su plahe životinje koje ne vole da ih navlače nepoznati ljudi (nijedna životinja to ne voli, a otvarati torbu značilo bi dovesti ga pred gotov čin, nije kao da se može maknuti od stranca).
Četvrto, zahtijevam da se ruke operu prije nego se dira moj zamorac (da, stvarno... i za to postoje objektivni razlozi, ali nije trenutno bitno).
Peto i najbitnije, ne da mi se. Ne da mi se otvarati torbu, čekati da se klinčadija izreda na mom zamorcu, mučiti sebe i njega, kad to nisam dužna učiniti. Moj zamorac, moje vrijeme, moj život.
Vidite, u etici postoji taj argument s dva Samaritanca. Prvi je Good Samaritan (za kojeg ste svi čuli), koji će učiniti sve i Minimally Decent Samaritan, koji će učiniti dovoljno, koji će učiniti nužno. I drugi nije nemoralan. Naravno da se u mom slučaju ne radi o moralnom i nemoralnom, već jednostavno o ljubaznom i neljubaznom. Neljubazna osoba bi rekla M'rš mali! čim bi se mali približio. Jako ljubazna osoba bi sjela na klupu okružena dječicom i svima dopuštala da se igraju sa zamorcem dok im ne dosadi, ispričala im sve što zna o zamorčićima i još svakome kupila sladoled. Minimalno ljubazna osoba bi učinila ono što sam učinila ja. I nitko nema pravo osuđivati me što sam samo minimalno ljubazna. Jer biti minimalno ljubazan možda nije izvrsno, ali je dovoljno. Fuck off dežurne babe.

Sve ovo poslužilo mi je zapravo kao poduži uvod za nešto drugo. Razmišljanje o gore navedenom podsjetilo me na to koliko se divim roditeljima sa slatkom djecom. Treba preživjeti sve one face koje se krevelje tvom djetetu u lice, sve moguće upite o istom... I da, vjerujem da ti je prvih 8642 puta drago da netko osim tebe misli da ti je beba slatka, ali i ti komentari prije ili kasnije dopizde. "Imate slatko..." "Da, da, znam, sve znam..."

Što me zapravo potakne da se zamislim u cipelama tih roditelja. Mislim da bih nokautirala prvu nepoznatu osobu koja se pokuša naviriti u kolica da vidi moje dijete. MOJE dijete. I to je grozno, priznajem. Ljudi vole djecu. Vole ih gledati, smješkati im se, kreveljiti se u njihovom smjeru... Opet, mislim da moraš biti good za nešto takvo. Ja sam ipak minimally decent. Da se razumijemo, moj mozak savršeno razumije da nije ni normalno ni moguće izbjeći kontakt tog tipa. I da je normalno da se ljudi raznježe nad djetetom. Ali ostatak mene se ozbiljno s tim ne slaže. Štoviše, ostatak mene je poprilično siguran da će biti mrtvih ako se ikada nađem u takvoj situaciji.

Primjedbe

  1. Nikad nisam razmišljala o ljubaznosti na taj način..jako ljubazni - minimalno ljubazni (koje ,čini mi se, većina zamijeni za neljubazne). I sad sam otkrila da sam minimalno ljubazna :D neka, meni odgovara :D

    I da.. i ja ne dam da se itko približi mom zamorcu (ostatak obitelji s kojom živim se tu ne ubraja). Nije on igračka ili izložbeni primjerak za svakoga tko sazna da ga imam.

    Jednom su došli kod nas u goste ljudi sa psom, njihova dječica (od kojih 15-ak god) su saznala za mog zamorca i dosjetili su se nečeg genijalnog. Nahuškali su psa na zamorca da vide kako će moj maleni reagirati, testirali su koliko će njihov pas postati gladan -.- ma genijalni umovi.

    Malo je reći da sam poludila :D

    http://media.tumblr.com/tumblr_lznpe7HAZl1ql6qag.png

    Oni više ne dovode svoje genijalce kod nas, sa psom se čak i slažem.. njega ne smatram krivim.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ajme, koje budale. mislim da bih ih ja s balkona katapultirala.

      Izbriši
  2. "Moj zamorac/dijete/whatever, moje vrijeme, moj život." Sve si rekla. I drž se toga! ;)

    OdgovoriIzbriši
  3. Mislim da si odlično postupila u toj situaciji a babe nek se *PIIIIIIIP* :) I mislim da kad jednog dana budem imala klinju bih oči kopala da mi netko dira bebu, posebno kad imaš onih koje odmah idu dirati dijete - onak halo, jesi oprala ruke, što si dirala zadnje a sad mi bebača ideš dirat (a najviše ih još voli bebu po glavi dirati, bravo) ili kad ti neka od majki uvali svoje slinavo dijete od 3 godine da ide "ljubiti bebu". Najradije bih nokautirala te žene.

    Iskustvo: šetanje 13 godina mlađeg brata :)

    ps. veseli me rast zuba tvog zamorca ^_^

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahahahhaa, slinave bebe :D
      baš to, šta si zadnje dirala? to je i meni uvijek u glavi...

      Izbriši
  4. Pa dala si sasvim razumna objašnjenja zašto klinac nije smio pomilovati zamorčića. Ja bih nekom djetetu vjerovatno dopustila to, ali bih se kajala u sebi, pretpostavljam -.-.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa jesam... samo mislim da bi 5. razlog trebao biti dovoljan i bez ovih prije...

      Izbriši
  5. Ja ne volim kad mi ljudi generalno diraju stvari. Kad dodju kod mene pa mi prevrnu celu sobu i sve pipnu i sve moraju da vide i pitaju sta je to i odakle mi. Sva sreca pa svog papagaja ne mogu da izvodim napolje. :D Ali kad sam setala drugaricinog psa mrzela sam kad su mi klinci prilazili i drali se jaooo kako ti je lep pas, uvek sam bila u fazonu mrsh nije moj.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. a ja mislila da ću biti jedina ovakva... kako volim sve vas blogerice!

      Izbriši
  6. mislim da je tvoj postupak bio sasvim ok, iako se ja vjerojatno isto ko marsovka ne bih snasla taj cas..

    OdgovoriIzbriši
  7. A zamisli tek da si trudna i svi te idu "dragati" po trbuhu... Ajmeeeee!!! Tako mi je jednom bilo strašno neugodno kad mi je vlastita majka dijete od POZNANIKA izljubila i islinila, kasnije sam ju dobro oprala. Ajd diranje, ali kad ideš ljubit dijete nečije!!! Ja to radim samo malim klincima od bratića :D

    OdgovoriIzbriši
  8. ne vidim problem. kućni ljubimci, djeca i trudnički trbuh nisu javno dobro. to mi je kao kad netko dođe s pitanjem "E, mogu te nešto pitati? ali nemoj se ljutiti." previše očekujete od mene.sam pao, sam se ubio. ostat ćeš bez odgovora.
    inače, to očekivanje da ti nitko neće zabraniti maziti životnje, bebe i trudnički trbuh- evo, ja to ne kužim. prvo, svi mi imamo neka raspoloženja u danu, i zaista, jel ikome paše da ga se gladi 24/7? od nepoznatih ljudi?
    a to što je beba u pitanju, pitala bih ljude jel tako pomaze odraslog muškarca i ženu na cestu samo zato jer im je sladak/ka.
    s druge strane, lijep primjer: kuma sam blizancima koji upravo otkrivaju svijet, i neki dan je jedan pas(i njegova vlasnica) odlučio ne pobjeć im i mirno je stao dok su ovi prvi put u životu imali prilike gladiti drugu vrstu.
    svijet je stao na tren:) a sinapse su samo nastajale :)
    mislim da je mudro dati klincima da upoznaju životnje i tako razviju prema njima odnos pun poštovanja, što mislim da ovaj tvoj iz posta nije proživio.

    OdgovoriIzbriši
  9. "Minimalna ljubaznost" sviđa mi se taj pojam...

    Ne znam za tebe (i ostale blogerice), ali meni su ljubazni i extra ljubazni ljudi totalno scary, još kada me počnu grliti i ljubiti svaki puta kada se vidimo dobijem popizditis...Pretjerana ljubaznost mi je nekako lažna, usiljena, prijetvorna, kada sam okružena takvim ljudima imam osjećaj da samo čekaju da mi zabiju nož u leđa, s njima sam uvije u nekakvom stand by modu.
    Više volim "fuck off" ljude, koji ti drito u glavu kažu što misle o bilo čemu.

    Klinji koji maltretira životinje, ne bih dala niti da prismrdi mojem ljubimcu, tako da BRAVO TI!!!

    P3

    OdgovoriIzbriši
  10. Dobra si pa imas strpljenja. Da mene zaustavi mali mackomrzac i pita sta to nosim, verovatno bih mu rekla :" Ogromnu, gadnu macku, mamu svih onih macaka koje si maltretirao i sad ce ona da ti pojede sve prste ", pa da vidimo tad..

    OdgovoriIzbriši
  11. Sve razumijem. Sve znam. Imadoh psa. Vucijaka. Inace veliku dobricu i sampiona sa djecom. Ali cak i takav pas ima limit. Sad je tu i mali necak. Nema mi nis gore kada nekog sretnem na ulici i doticni odmah udari po obrazima. Noooooo! Prljave ruke! Suga kuga i kolera. Odbij na duzinu pendreka!

    OdgovoriIzbriši
  12. Sviđa mi se ova priča o minimalnoj ljubaznosti i mislim da si sasvim opravdano odbila tog dječaka. Ni ja baš ne volim da se previše zadire u moje stvari, a pogotovo to ne bih volila kada bih imala ljubimca. Dok sam još bila mala imala sam nekoliko mačaka oko mog vrta, hranila ih i igrala se s njima, ali su tu dežurno bili zločesti dečki koji bi ih gnjavili i mučili pa sam ja sa svojim prijateljicama ih uvijek napadala i ulazila s njima u fizičke obračune :D Bila sam hrabra hehehe

    Samo ti budi minimalno ljubazna, to je najbolje za tebe, a druge ko j... :)

    OdgovoriIzbriši
  13. Znas ono kad razmisljam o necemu dugo i onda naletis na nesto sto ti razjasni sve
    jer sam ja razmisljala o dobroti opcenito i kako se nekad kod nekih ljudi popustljivost tumaci kao dobrota. Ova teorija o Samarićanima mi je dosta toga pojasnila.
    Ne znam sad o ovom kako ljudi diraju jer se ja trudim da ne zalazim u tuđi prostor na taj način, znači trudničke trbuhe ne diram, a djecu ako baš moram :). Meni je neugodno kada mi ljudi vide tetovažu i hoce da je dirnu, nepoznati ljudi, a meni u glavi "Odbij ortak, šta ti misliš da ćeš je izbrisati?"

    OdgovoriIzbriši
  14. Ne vidim zašto bi tvoja reakcija bila za osudu, prvo jer je to živo biće i nema smisla da ga milke svi kojima se prohtije. Kad/ako budem imala djecu, neću dati bilo kome da ih diraju, makar bila proglašena ludom i paranoičnom.

    Ti jesi ljubazna, ali si i realna, što je po meni recimo neki balans između dvije krajnosti - biti ljubazan na svoju štetu, a s druge strane biti sebičan na štetu drugih. Ovo je baš jedna od situacija gdje vrijedi pravilo zlatne sredine :D

    OdgovoriIzbriši
  15. Mislim da si imala sasvim iskrenu i pri tom ispravnu reakciju, jer je bolje uraditi nešto što želiš, nego zbog drugih, pa se poslije kajati. Makar se radilo o milovanju zamorčića.
    Mada bih i ja, vjerovatno kao Marsovka, dopustila, pa se kajala, ali mi se mnogo više sviđa tvoj način.
    I nipošto nije za osudu.

    A i to s djecom... totalno si u pravu, mene već sad nerviraju navike roditelja s djecom i ljudi oko njih, no vidjećemo šta će biti. :)

    Btw, Svilana je, promijenila sam nick i adresu bloga, pa ću te morati malo smoriti da se tome prilagodiš. :D

    OdgovoriIzbriši
  16. da da, dala si bas razumna objasnjenja, zasto ga ne moze dirati =D . I ja bi mozda odbila, pa bi isto poslje razmisljala, a joj, mozda nisam trebala, bla bla, al opet zasto raditi nesto zbog nekog, nebitnog, i tako, mah uglavnom napisala si tako kako je!

    OdgovoriIzbriši
  17. Samo da kažem, kao novopečena majka da izbjegavam sve ostale majke u širokom luku jer ne želim da mi se nalukavaju na kolica, mjere moja kolica, mjere moje dijete, gledaju u cice i pitaju jel dojim, gledaju malenom u oko i govore da je krmeljavo... kako sam mrzila da mi netko gladi trbuh dok sam trudna tako ne želim biti u interakciji s drugim, meni nepoznatim, mamama.. One majke koje znam, znaju da nisam normalna pa je to ok :)
    Mog zamorca neće nitko gladiti! ja sam na tvojoj strani

    OdgovoriIzbriši
  18. Mantraj si da je slatkoća djeteta evolucijska prednost koja mu pomaže da preživi čak i ako njegovi roditelji umru :D

    Al dijelim tvoj stav i nikad ne navlačim random djecu i životinje :)

    OdgovoriIzbriši
  19. uff ja općenito mrzim dok neko ide dirat ono kaj je moje pa makar to bila obična stvar..a kaj se tiče ljubimci tu sam posebno osjetljiva. imala sam doma malo životinjsko carstvo i dok bi neko došel k nama svi su morali te jadne male životinjice dirati, a budući da su često u pitanju bila derišta od nekih obiteljskih prijatelja, susjeda i sl. morala sam šuteti -.-'' najviše mi je bilo za one male kineske hrčke. svi bi to po rukama i onda se splaše il koji k, a bogec padne s metar i pol visine i opće ima sreće kaj preživi :S
    jednom je pak burazov frend išel ritat moju mačku koja je bila u 2.stanju..ubila bi ga vlastitim rukama (i nogama) da stari nije bil u blizini!!odvratni su mi ljudi koji muče životinje, a u mojem susjedstvu ih bome ima..fujj!!
    i još nekaj mi nejde u glavu, a to su ljudi koji uopće dođu na ideju da idu dirat recimo tuđeg psa, pa čak i mojeg koji nikad nikog nije napal. al ofc za sve postoji prvi put. još velim svima koji dođu k meni da nejdu blizu njega jer jbg nikad neznaš. al našla se jedna pametna osoba koja ga je išla dragat i sve 5 dok najemput rex (iz nepoznatog razloga) nije popizdel, skočil na nju i ugrizel ju za ruku. i naravno, ko je drugi bil kriv neg ja. neznam kak meni ne padne na pamet nečiju đukelu ići dirat. koji k je ljudima??

    OdgovoriIzbriši
  20. Bolje to nego da imaš ružno smežurano malo dijete, mwahahaha!

    OdgovoriIzbriši
  21. Potpuno te razumijem , i sama imam 4 zamoraca i jednog kunića. I uvijek bi ih svi dirali po rukama, mazili, pikali, bockali..... Zato ja lijepo kažem ne diraj i gotovo. Naravno, svi ostanu u šoku.
    Toliko volim zamorce da čak i moj blog nosi ime po njima http://modnizamorac.blog.hr/, škicni, ako ti se da.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi