I don't know what makes me so dumb...

... but it really works.
Vesela pjesma za početak živčanog posta. Živčana sam. Priznajem. Kad netko otvoreno kaže da je živčan, kad netko upozori ljude da je živčan, to nije jebeni poziv da svi pitaju zašto. Osim ako žele umrijeti. Tada mogu. Milijun posranih stvari mi se vrti po glavi i dosta je da me netko pogleda duže od 2 sekunde i ja vrištim: Šta 'oćeš?!

Izgleda da je naivno očekivati da će vas ljudi pustiti na miru kad ste živčani. Sadisti koji se krevelje pred lavljim kavezom. Ne diraj zvijer. Drmam nogama, lupam noktima, titra mi desno oko, imate i jebene vanjske pokazatelje da vam je bolje da me se klonite. Šta ste retardirani?

I svi su prokleto usporeni. Postavim pitanje i onda čekam odgovor predugo. A sad mi je i 3 sekunde predugo.
Na samom sam rubu da hodajući po cesti svakome tko me uopće pogleda kažem: Jebi se. I onda samo ponavljam: I ti se jebi, i vi se jebite, gospođo... I tako dok ne stignem doma. Gdje ću svakoj osobi koja je u stanu i obrati mi se reći isto.

Živčana sam i ne mogu preći preko pizdarija preko kojih inače prelazim. Nisam u stanju zatvoriti usta, nego odmah kažem što točno mislim o nečemu, izleti mi bez da sam uopće svjesna da sam nešto rekla. Shvatim po užasnutim pogledima i komentarima.
Roditelji koji zovu školu. Ja ne znam, ali čini mi se da su većinom debilni. Ja: Škola, izvolite? Random roditelj: Jesam li dobio školu? Ne, nisi. Dobio si ured predsjednika Gvatemale, majmune. Mi samo volimo govoriti da smo škola. To je neka šifra. Da se razumijemo, UVIJEK ljudi dvaput provjere jesu li dobili školu, uvijek pitaju je li to škola na toj i toj adresi i daju jebene koordinate, ali ja nisam uvijek ovako živčana. Kolege me pogledavaju i mislim da je pitanje trenutka kad će mi netko iščupati slušalicu iz ruke da ne pošaljem nekoga u rodno mjesto.
Pa onda prodavačice u dućanu. Svima se odjednom brblja. O svemu. Pa izgledam li ja TOLIKO pristupačno? Je l' Vam dobar taj šampon? Jesi ti malo glupa? Imate zeca? Ne, fali mi piljevine za cirkusku arenu u dnevnom boravku.
Jučer sam pitala prodavačicu dobivam li popust ako razgovaram s njom. Rekla je da ne. Svejedno joj je trebala cijela vječnost da mi naplati.

A dok sam se probijala do blagajne neka me žena zamalo zaustavila da me pita može li me pitati (volim kad me ljudi pitaju mogu li me pitati) paše li neki lak za nokte s police uz majicu koju je donijela sa sobom u dućan.
Ono, zaboli me. Ne da mi se biti uslužna i dobra. Pogotovo kad su prodavačice actually plaćene da pomažu. Nije stvar samo u dućanima. Ljudi govore bez da to nužno ima smisla. Ja: Možeš li mi dodati čašu? Random netko: Zašto?
Da je UHU ljepilom prikeljim za čelo i odglumim scenu iz One foot in the grave kad je Victor to isto napravio. Svakako mi je jasno da mi treba više vremena za sarkastičan odgovor nego za jednostavan. Ali reći nekome Da natočim nešto u nju, ne pričinjava mi nikakvo zadovoljstvo.
I da se vratim pitanju iz naslova... Pomislim na kraju živčano, da je u meni problem. Glupa sam. Glupa. Jebeno glupa, pogotovo za nekoga tko rado uočava i pokazuje glupost kod drugih. Ne znam što činiti...
zvuči kao dobar savjet

Primjedbe

  1. Hahahaha, izvini ako ti sjedam na muku, ali ti si tako smiješna i duhovita :D
    Neću te pitati šta ti je, to i nije moja stvar, ali ću reći da te razumijem. Ima dana, prečesto, kada su svi tako glupi i nerviraju me, posebno na ulicama, prodavnicama i na cijeloj planeti :D

    OdgovoriIzbriši
  2. Odgovori
    1. +1
      haha je, vole ljudi postavljat očigledna pitanja.
      ovo s piljevinom mi je zakon

      Izbriši
  3. Sad me sram, ja uvijek provjerim kad zovem nekog jesu li to zbilja oni jer kak sam nagluha oni mogu reć ured predsjednika Gvatemale a ja bi se naručila misleći da je to moj zubar :D

    OdgovoriIzbriši
  4. Bi li čokolada pomogla? Ili sjekira za glupe ljude :)?

    OdgovoriIzbriši
  5. postoje samo 2 opcije: 1. ignorirati ili 2. poslati sve u krasan k. meni ovo drugo puno bolje polazi za rukom.

    OdgovoriIzbriši
  6. Izbjegavaj ljude i sve ostalo par dana :) Mislim da ćeš se preporoditi! Proći će te ovo stanje kao i svako drugo... nadam se uskoro da ne naiđeš na nekog sebi ravnog pa da ne krenete u nedogled se svađati :)

    OdgovoriIzbriši
  7. Ja sam isto ljuta. Mislim da je stvar u vrućini. Jer nit sam ja toliko bitchy, nit je moguće da je TOLIKO ljudi TAKO glupo. Ili...?

    OdgovoriIzbriši
  8. A ja bi bila sretna kad bi barem na jedan sat se usudila imati takav fuck off stav i onda bi rekla svekrvi sve što je ide!!

    OdgovoriIzbriši
  9. ''Volim kad me ljudi pitaju mogu li me pitati'' kad mene neko pita moze li me pitati, uvijek imam neki osjecaj,STRAH, sta ce me sad pitati =o

    OdgovoriIzbriši
  10. meni pomaze slusanje glasne, agresivne, vristece muzike.
    ako je rijec o muskoj osobi koja me zivcira, onda alanis morissette.
    just sayin' :)

    OdgovoriIzbriši
  11. ocito djelujes kao osoba pristupacna za razgovor pa te maltretiraju, ja valjda izgledam preopasno pa me ne diraju XD

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi