Hvala i znam


Ako ste mislile da ću ovaj petak prekinuti tradiciju- nije to ovaj petak. Ulažem, evo, silnu energiju da uobličim ove misli koje mi se roje po glavi u rečenice koje će imati smisla. Još zahtjevnije, pretvaram čitav niz čudnih emocija u misli koje moram uhvatiti i uobličiti. Ako postoji, molim da mi se dodijeli neka nagrada za najsjebaniju blogericu. Ako takva nagrada ne postoji, trebalo bi je izmisliti. I dodijeliti meni.
Vratimo se temi. Zahvalama i lekcijama. Ovaj ih put neću odvajati. Ovaj mi tjedan idu zajedno.
Dobila sam danas od jednog učenika njegov uramljen crtež. Moje drago dijete ima izložbu u jednoj zagrebačkoj galeriji u ponedjeljak. Srce mi je puno. Ne znam bih li mogla biti ponosnija da je doista moje dijete. Fuck that. On je moje dijete. Moji su učenici moja djeca. Njihove me pobjede vesele više od mojih vlastitih. I pokazuju da možda... možda, možda, možda, i ja nekad napravim nešto kako treba.
Zahvalna sam na druženju s J. i S., N. i Z. Sretna sam da imam svoje cure: lijepe, pametne, duhovite, zabavne, koje mi ne uzimaju energiju već mi pune baterije. Zahvalna sam na danu provedenom s I. Jer je podmetnuo leđa kad mi je to stvarno trebalo, jer me zabavljao svojim sarajevskim anegdotama i strpljivo se sa mnom smijao ružnim stvarima po dućanima pustog šoping centra.
I jer je bez prigovora čekao pred zgradom da promijenim cipele, pa nisam morala šepati po centru sa žuljem na nozi.
žuljajuće cipelice
Nije kao da to nisam znala, ali lijepo je ponoviti tu lekciju o prijateljstvu i podsjetiti se tko su ti pravi prijatelji.
Zahvalna sam što zamorčiću raste zub i što je moja dlakava loptica dobro. S tim da to kako se ponašam u njegovoj blizini možete slobodno proglasiti umobolnim. Mnogi već jesu.
na povratku od veterinarke, na kavici kod bake/prabake ;)
Čini mi se, već sam jednom napisala, da mi je jednom rečeno kako nosim svoje srce na dlanu. Dugo sam se tako trudila zavarati ljude, izgledajući tough. U međuvremenu sam shvatila da ne mogu protiv sebe. Evo, na dlanu mi je srce. Radi s njim što hoćeš. To ionako o meni ne govori ništa. To ide na tvoj račun. I tu je problem, vidite. Ja to mogu podnijeti. Ali mi i dalje nije jasno zašto to moram podnositi. Ja TO mogu jer nemam izbora. Mogu hodati. Ne možemo si svi priuštiti da stanemo. Ali vjerujte mi, nimalo ne uživam u toj šetnji. Nisam jaka i nisam hrabra, samo nemam izbora. I gdje je tu lekcija? Lekcija je ovo- još se uvijek mogu smijati činjenici da kako god se postavim, uvijek najebem. Tako mi je bačen grah.
Uživajte ovaj vikend. Učinite nešto za sebe. Odjebite sve drugo.

Primjedbe

  1. Nasmejao me je onaj deo svi su moja deca! :D eh, ja nemam ljubimca zbog koga bi bila opsesivna-tako da blago tebi :p
    http://myworldofvertigo-vertigokris.blogspot.com/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. čekaj, čim nabaviš nekog pretvaraš se u majku :D

      Izbriši
  2. Cim neko pomene srce nd dlanu, meni na pamet padne ova pjesma (sorry!): http://www.youtube.com/watch?v=QAzIUgrP9CM
    Odlican post as always! <3

    OdgovoriIzbriši
  3. Ako nece niko, uvedi ti tu nagradu :D
    Ja sam imala manje srece sa cipelama i sada imam otvorene rane na stopalima :/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. i meni je jedan prst dodlovno ranjen, do krvi... ostao bez kože i to... klasika.

      Izbriši
  4. ja potpuno razumijem ovo s umobolnim ponašanjem sa ljubimcima. kako rekoh, volim tvoje hvala i znam postove! :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Ne znam zašto, ali mi je ovaj post dao inspiraciju, motivaciju, nazovimo to kako god, ali mi je baš nekako drag i simpa i pun je topline :))
    Slika sa malim čupavcem je preslatka :)))

    OdgovoriIzbriši
  6. Koliko sam žuljeva nabila u životu, mislim da bih se mogla pridružiti tvojim hvala i znam i svaki petak zahvaliti na udobnim cipelama u koje se mogu preobući :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. kako ja ništa ne radim na pola, tako su moji žuljevi uvijek krvavi...

      Izbriši
  7. Draga Cynical romantic, hvala za inspiraciju i dobre savjete! Imaš dar za reći prave stvari na pravi način, baš ti zavidim na tome... ali na lijep način :-))

    OdgovoriIzbriši
  8. Mislim da ću prenijeti ovu ideju na sebe i početi pisati svoj Hvala i znam. Nekako mi je drago čuti, i to pogotovo na kraju tjedna, neke super stvari. Možda se treba fokusirati na to...

    OdgovoriIzbriši
  9. Sviđa mi se ova tvoja ideja za post.
    I totalno sam se pronašla u dijelu o srcu na dlanu. Od riječi do riječi. Ali, da je drugačije ne bi ni valjalo. :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. bilo bi mi drago da ih još netko počne pisati!

      Izbriši
  10. Obozavam tvoje 'Hvala i znam', bas mi nekako dajes inspiraciju i tjeras na razmisljanje. :D

    OdgovoriIzbriši
  11. sviđaju mi se cipele:)
    žao mi je zbog žulja.
    srce na dlanu...nije uopće loša stvar, samo osvijesti kome otvaraš svoj dlan

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. noga bez žulja je kao... uglavnom, ne ide to jedno bez drugog ;)

      Izbriši
  12. Možeš dobit nagradu najbolje učiteljice blogerice. :p

    Imam i ja sarajevskih anegdota. Ali nisam I. :/

    OdgovoriIzbriši
  13. Oh, i moje je srce bilo na dlanu..ali sad je vec dve godine na sigurnom! :D A bude tako sranjesranjesranjesranje pa te onda nadje neko superkul :) Super sandalke! A dlakava kuglica je divna, zelim i ja jednu! :) I da, tvoji Hvala i znam postovi inspirisu! :*

    OdgovoriIzbriši
  14. ma nisi najsjebanija, ti samo volis pisat o tome, sto vjerujem da zapravo pomaze u rjesavanju toga. a super je vidjet da unatoc svemu se trudis svaki petak pronac pozitivu :)

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi