Going off to find myself

If you see me before I get back, please let me know where I'll be.
Jedno od moje djece imalo je izložbu svojih radova u jednoj galeriji. Naravno da sam sa sobom odvukla i I. i J., možda mi zamjeraju, možda ne. Možda im je cuga kasnije ubila zamjerke. Kako bilo, nemam često priliku tako očito nekome pokazati da djeca s kojom radim nisu nužno primitivne seljačine.
Prolazim kroz određenu egzistencijalnu krizu, jednu od mnogih. Periodi bez kriza poprilično su rijetki, kao što možete primijetiti. Preispitujem sve i svašta, mainly sebe, svoj život, svoj posao koji je bitan dio mene.

Issues, svi ih imamo. Muči me logika. S jedne mi je strane cilj riješiti ih se, s druge strane, ako se ljudi pronalaze s obzirom na sjebanost, s kim ću se družiti?
Pogledala sam danas KRATKI FILM O STRAHU, koji mi je na par mjesta rekao što točno sa mnom ne valja. Da bi na kraju optimistično završio s nekom porukom da je važno osvijestiti vlastite probleme. I da nije lako promijeniti naučene obrasce ponašanja. No shit.
Valjda to ide polako. Učenje n' shit. Valjda za promjenu treba vremena. Puno vremena. Valjda. Valjda onda život postane bolji. Možda.
Ipak mislim da se na kraju sva mudrost svede na spoj FUCK IT i whatever works filozofija. Pronađi što trenutno djeluje, zajebi sve ostalo. Kad prestane djelovati, nađi nešto drugo. Komadić sreće, po komadić sreće. Živi.

Primjedbe

  1. Neću te puno gnjaviti dugim komentarom, samo bih se nadovezala na ovaj film Whatever works.. otkrila sam ga preko tvog bloga i pogledala i bio mi je odličan i mislim da kad budeš god u dilemi da primijeniš životnu filozofiju iz ovog filma i trebalo bi ti biti barem malo lakše :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. da, i ja mislim da se stalno treba na to podsjećati...

      Izbriši
  2. Voljela bih da sam od onih osoba koje se vode "Fuck it" filozofijom, ali u većini slučajeva ja to ne mogu. Mazhoista sam. :D
    Ali, sigurno sam naučila dosad da učenju nikad nema kraja i da ni u što ne možeš biti siguran i da se sve mijenja. Još da pogledam filmić i naučim kontrolisati strahove. :)

    OdgovoriIzbriši
  3. FUCK IT i whatever works...fercera zasad!

    OdgovoriIzbriši
  4. To je sve mozak kriv, kao što kažu u "What the bleep do we know" dokumentarcu, ako se duže vremena ponašaš i osjećaš slično mozak se na to "navuče" ko narkić i fale mu te emocije i onda te tjera da se ponovno vratiš u to stanje da bi se osjećao tako (u slučaju nas nadrkanih - nadrkano) jer mu fali ta emocija. Scumbag brain.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. scumbag brain, hahahahhahahahhahahha! moram pogledati taj dok.

      Izbriši
  5. Bas sam u nekom bezveze stanju, i ova tvoja filozofija whatever works ce mi bas sjesti, valja mi prepisati na neki zid da ne zaboravim.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. nadam se da hoće! allenova je to filozofija!

      Izbriši
  6. Fenomenalan zaključak. Znam da ćeš poraditi na tome. Pa, koliko treba.

    OdgovoriIzbriši
  7. Posebno mi se svidio posljednji dio posta. Apsolutno se slazem :D

    OdgovoriIzbriši
  8. korak po korak.
    tko god tvrdi da ista ideja ide kroz cijeli život, nije dugo živio. drži se

    OdgovoriIzbriši
  9. Definitivno fick it! i whatever works...drugacije ne ide :P

    OdgovoriIzbriši
  10. Ja se držim ove whatever works :) Pokazala se točnom :)

    OdgovoriIzbriši
  11. Znam šta ću sad da radim. Već sam pripremila sa strane ovaj tvoj film o strahu pa da vidim šta sad imaju da kažu...;)

    OdgovoriIzbriši
  12. Ajoj, sa mnom nešto nije u redu - ja nemam periode preispitivanja sebe, mislim, imam, ali traju koliko pola sata maksimum, i završe se obično sa jednim velikim MEH, TERAJ DALJE :D

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi