Tuđi životi

Za početak...
Čini mi se da je danas vani -17. Ne želim se maknuti iz kreveta IKAD. Dva goluba su zaleđena na ogradi balkona. Donesite mi termofor i duge gaće. Samo što sam natipkala ova dva reda, prsti su mi plavi od hladnoće. Već vidim da mi predstoji amputacija.
Izbrisala sam ogroman broj ljudi s fejsa. I kad kažem ogroman, mislim na troznamenkastu cifru. Čim sam ih obrisala fejs me upitao poznajem li ih i želim li dodati te ljude. Slatko sam se nasmijala. I sad neću pričati o tome kako me već negdje (ne znam kako, a ne zanima me ni gdje, našao neki Indijac i još neka žena pojma nemam odakle. pitala sam google odakle je, ni njemu nije jasno). Međutim, sa šezdesetak prijatelja (od kojih bih mirne duše mogla izbrisati barem 30), lakše se diše. Što me ponukalo da pogledam što ovih par ljudi (do kojih mi je actually stalo) radi.

I vidim neke ljude koji su sa mnom išli na faks. I problem je, ja nemam pojma tko su oni. Vidim da smo studirali zajedno, vidim da su prijatelji s mojim prijateljem s faksa, on mi potvrđuje da ja njih znam... I ja svejedno nemam pojma tko su oni. Ali uopće. Uopće. Nevjerojatno, zapravo. Jer moje je pamćenje savršeno. Ja znam koji je moj učenik u kojem razredu što napisao i koju sam mu ocjenu dala. Ja se sjećam njihovih imena i prezimena, pa čak znam i imena njihovih djevojaka i koja je točno kojem slomila srce. Kvragu, ja se čak sjećam veličine košarica djevojke P.B.-a kojem sam bila razrednica, informacije koju je sav sretan sa mnom podijelio unatoč mom jasnom negodovanju. Sjećam se detalja razgovora koje sam vodila prije 10 godina s nekim i pamtim izraze lica ljudi i povezujem ih s rečenicama. Pamtim glasove. I ne sjećam se ljudi s kojima sam studirala. Ni imena, ni prezimena, ni lica. Ničega.

I. me gleda sumnjičavo. Nije mu jasno kako se barem lica ne sjećam. Lica koja sam gledala svaki dan. Ne sjećam! Ako izuzmemo ljude s kojima sam se baš intenzivno družila i one koji su me baš intenzivno gnjavili vlastitim postojanjem, druge ljude s faksa ne bih prepoznala na cesti. Ono što me ovdje posebno iznenađuje je koliko je moj mozak selektivan. Kao da je sam izbacio suvišne informacije. Zašto još uvijek pamti onaj grudnjak, ne znam. Ali mi je jasno zašto je pozaboravljao ove ljude. Gledam ih tako, te potpune strance, i mislim kako su dosadni. Nemam ni najmanju želju ikoga od njih dodati za prijatelja.

I što njihovi profili više šalju poruku o tome kako su zabavni i kako su ispunjeni njihovi životi, to su mi oni manje zanimljivi. Zajedno sa svojim životima. Nekako sam čak zahvalna, da nijedan od tih nije moj život. Ljudi previše drame.


Primjedbe

  1. za većinu ljudi na fejsu smatram da postaju oni koji nemaju što pametnije raditi. imam ih par koji divno verbaliziraju misli i nasmijavaju me/slažem se s njima, ostalo je sve nj.
    inače mi je bezveze potreba da se s nekim "frendaš" samo zato jer se znate površno IRL.
    i ja sam ona koja briše :)

    OdgovoriIzbriši
  2. Nemam više Fejs! I svako malo kad pomislim da se vratim naiđem na nešto kao ovo da me odvrati!

    OdgovoriIzbriši
  3. Ja imam isto 60-ak frendova na fejsu, međutim ga zadnjih par mjeseci skoro uopće ne koristim, bezveze mi je.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. btw, promijenila sam adresu bloga http://thesmallestpond.blogspot.com/

      Izbriši
  4. Volela bih da je moj mozak tako selektivan,pa one nevazne da zaboravim:))
    Ali ne,on pamti sve,i maltretira me time.Kojekakve gluposti pokupim i cuvam vekovima!

    OdgovoriIzbriši
  5. Ja do sad citala u krevetu..mislim da cu se vratiti..

    OdgovoriIzbriši
  6. Ahaaa vrijeme je ludo.. A sto se tice fb, bas je gubljenje vremena..i sad kako sam obrisala vise od pola ljudi, razmisljam i ja nestat sa fb, hehe.. =/ ..

    OdgovoriIzbriši
  7. Ti o fejsu a ja ti sendam friend request xD Eto ti na sad! :D haha

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahahahahaha, ne vjerujem da si me našla, lol
      svaka čast!

      Izbriši
  8. eh i ja bi rado zaboravila neke ljude, ali na zalost previse toga ovaj moj mozak pamti. a fejs, ja ne brisem nikoga, ali zato brisu mene XD nisam sigurna sto to govori o meni ili o njima

    OdgovoriIzbriši
  9. Zaboravih ti odg. na davno pitanje o bazama (facepalm! - u posljednej vrijeme sve zaboravljam) Ugl. u krivu si, itekako u krivu, jer ja više nikad ne stavljam sjenilo bez baze. Sjenila su praškasta i suha i ne mogu "prionuti" na kožu, pa samim time ne mogu doći do izražaja. Plus činjenica da puno pojedinaca ima masne kapke, sjenilo se skuplja u pregibu i povlači s kapka. I meni se to dešava, a imam izuzetno suhu kožu. Moje tople preporuke za Artdeco i NY HD baze :)

    OdgovoriIzbriši
  10. Joj, i ja bih trebao iščistiti listu. Ne samo od onih nepoznatih, nego i onih koje poznam, ali poželim da ih ne poznam. Ali se često dogodi da se "cannot undo", čak i ako ih zbrišem.

    A ti, laganini, ginkgo ili tako nešto, a? :P

    OdgovoriIzbriši
  11. E, da... mene nervira što moram bit obaviještena o stvairma koje me nit najmanje ne zanimaju. Pa tako imam jednu poznanicu koja je u sitne sate (znam, sama sam kriva što me mučila nesanica) na fejsu uredno postala o trudovima! Netko je reda radi napisao da zašto je na fejsu, a ne ide prema bolnici, na kaj je ova nadodala: ne idem dok ne vidim glavicu! WTF?!?! Fuj, ljak, bljak... Već mi je u par navrata došlo da ja, koja nikad ne dijelim statuse, jednostavno podijelim taj da za izražavanje spektra emocija postoji pisanje dnevnika, politici je mjesto u saboru, a youtube, fala bogu, sama uguglat znam... Al šta ćeš... A lakše je kad se ne sjećaš, ja se opet sjećam baš svega tako da... budi zahvalna! :D

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi