Gadljivost

I. je jedan od manje gadljivih ljudi. Tako bar kaže. Imam svoje sumnje, no neka. Ako je gladan, tvrdi, ne bi mu smetalo ni govno pored tanjura. Again, I have my doubts, no neka. Ja sam (i evo, imaš to sada i napismeno) daleko gadljivija. Istraumatizirana sam određenim jelima u gostima, bolje rečeno, načinima pripreme hrane pojedinih ljudi. Jedna od gorih stvari koje sam doživjela bilo je kad sam nakon deset minuta nagovaranja u usta stavila kolač koji mi je izgledao najbenignije, da bih čim sam zagrizla taj prokleti keks shvatila da ono što djeluje benigno najčešće to nije. Probajte vanilin kiflice napravljene s maslacem od kozjeg mlijeka i sve će vam biti jasno. Nakon svega slijedi: "Šta nisu fine?", dok ja gledam gdje da ispljunem tu smrdljivu strahotu iz usta.
Nema puno neugodnijih stvari od toga da morate jesti nešto kod nekoga, što vam se stvarno ne jede. Situacija u kojoj gledate kako netko sjecka luk dok po stolu oko njega hoda mačka. Ili gledate kako netko mijesi tijesto sa svojim prljavim noktima. Ili kad jednom pohvalite neko jelo uljudnim mrmljanjem ("Je li ti fino?" "Mhmm."), pa vas onda svaki put dočeka vaše omiljeno jelo. A nekad vam ga i pošalju po nekome.
Ili nametljivi ljudi koji se uvijek trude popraviti vaše jelo dodavanjem nečega jer tako ti je puno bolje, znaš? Pa su u stanju fljusnuti mi punu žlicu nekakvog vrhnja preko pomno izabrane hrane u mom tanjuru, ili dodati neki bijesni čudni začin koji izgleda poput kremirane životinje, a ni nema puno bolji okus. Možda ne biste rekli, ali nije da ja ne volim isprobavati nove stvari. Samo to ne volim kod drugih ljudi. Jer mi je neugodno nekome reći da mu hrana ne valja. Ljudi su emotivno vezani za svoju hranu. I kako nekome reći da ti se ta riža zaljepila za nepce i skoro te ugušila koliko je raskuhana? Ili pitati što čačkalica radi u juhi?
Dok sam još jela meso, najodvratnije mi je bilo meso koje mi je znalo krvariti po tanjuru. Ono, zabodem vilicu, procuri krv. Fuj. Zanimljivo kako oni kojima meso uvijek ispadne sirovo, svako povrće raskuhaju do forme frapea. Kao djetetu, brzina kojom bih trčala prema autu kada bismo nekamo išli ovisila je o količini odvratnosti koju ću morati istrpjeti: štipanje obraza, hvatanje vrata, odvratna hrana i slinavi poljupci. Primjerice, posjet bakinoj teti, brkatoj ženi s navikom slinjenja po mojoj faci i najprljavijom kuhinjom na svijetu:

No, traume iz djetinjstva su tema sa jedan sasvim drugi post. Ili seriju postova. Preumorna sam da dalje pišem.
Vaš red. Sigurna sam da MPL ima puno toga za reći na ovu temu. Imam neki osjećaj da mi se sestra po horoskopskom znaku nagledala svačeg.  ;)

Primjedbe

  1. O,da,uglavnom se izvlacim sa:'hvala,na dijeti sam',ispocetka su se ljutili,a sada su se navikli i ne nutkaju me,ali za ljubljenje i stipkanje obraza jos nemam recept;)

    OdgovoriIzbriši
  2. Tacno si znala :)))
    Najdivnije mi je kad vidim domacicu da mesi li, mesi a ruke pune prstenja (i jos oguljen lak) pa onda jos ruke onako vino rastrlja (da se ne baci testo).
    Zivotinjama nije mesto u kuhinji. Tacka.
    Gadim se supe po kojoj plivaju mrtve zivotinje, masne fleke i zagorela sargarepa..i kad mi idiot pruzi prvi 9i jedini) sladoled na kugle u toku godine, a ispod noktiju mu 2 dekara zemlje..i gadim se onih "elegantnih" konobara sa hladnim oruzjem na malom prstu (valjda da imaju cime da cackaju usi dok cekaju narudzbinu)
    Prljavih kuhinja sto se tek gadim..uhh..
    Kad bih mogla sama da spremim rucak i odnesem ga u restoran, bilo bi mi najdraze..
    I jos mi gadno kad kod nekog moram da pijem buckuris od turske kafe, a uz to oko drske na solji hrpa stroke..uhh..brr..
    A najhitic mi je Tefal oriban zicom pa posle iz palacinki vadis one metalne opiljke..
    Moram da stanem jer kad se setim cega se sve gadim..br, uh, br, bljak, fuj..
    Maslac od koze mu dodje kao sojino mleko u prvoj jutarnjoj kafi..a ja ne volim sojino mleko nikako..
    Ima jos, al to kad se setiim..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ti bi trebala čitavu seriju postova o tome! hladno oružje na malom prstu me nasmijalo do suza!

      Izbriši
  3. Meni od svega najodvratnije kad nađem dlaku u hrani, to mi je horor. Uz to automatski idu i ljudi koji kuhaju raspuštene kose, to nikako ne razumijem.

    Prljave kuhinje, kućni ljubimci, 500 đinđa na rukama dok se nešto mijesi, muhe koje mlate i ostavljaju po kuhinji - bljak bljak bljak.

    Jednom sam doživjela kod neke stare mamine kume (28mo koljeno, navratila nas jer smo baš prolazile kraj njene kuće) da nam je išla sipati sok u čaše i onak gleda u čašu i kao - fuj, papiga se posrala unutra (papiga je letjela okolo) i očisti RUKOM i sipa nam sok. Mislim da nismo ni stol nogom taknule a kamo li čašu rukom :D

    Također ne volim kad neko probava hranu žlicom pa strpa u usta i onda nazad u zdjelu u kojoj se kuha.

    Dalo bi se tu još nabrajati, ali kao što MPL kaže - zbog vlastitog želudca ne bih :D

    OdgovoriIzbriši
  4. hahahahahahaha, umirem na ovo: "mislim da nismo ni stol nogom taknule a kamo li čašu rukom", odlično!!!

    da, i meni je odvratno ovo lizanje žlice i vraćanje iste u posudu.

    OdgovoriIzbriši
  5. sad će doći moj i. i reći da pretjerujemo, da njemu ništa od toga nije gadljivo :D

    OdgovoriIzbriši
  6. Ja i nisam toliko gadljiva, kad skontam. Kod drugih mi je hrana većinom bila jako ukusna, nemam loših iskustava. Znam samo da ne mogu domaće mlijeko, pogotovo kad se uhvati kajmak na njemu, a ne mogu ništa ni od koze ili ovce (osim možda travničkog sira). Te me stvari tjeraju na povraćanje.

    OdgovoriIzbriši
  7. Stepen gadljivosti: srednja zalost. Nisam imala uber bolno iskustvo. Sreca moja.
    Kuhinja i kupatilo su mi bolne tacke. Ako primjetim da su te dvije prostorije u "hafifnom" stanju, bjezim brzinom svjetlosti.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj, meni se jednom desilo da na wc-u nađem nekakvu odvratnu dlaku, iščupanu ne samo s korijenom, nego i komadom mesa, prefuj nešto. i nakon toga izlazim iz wc-a na rubu bljuvanja, a ljudi zovu na ručak. meni muka...

      Izbriši
    2. Oumajgad! O.O
      Ja bih u bendek pala! Hitna, uzas, belaj!

      Izbriši
  8. za divno cudo ja jako rijetko jedem kod drugih, a i kad jedem onda prvo pocnem naglasavat kako sam ja izbirljiva i ne jedem sve, pa svi misle da sam razmazeno deriste, ali se potrude pitat sto mi odgovara. oprezna sam i prema probavanju novih stvari pa to cinim samo u kontroliranim uvjetima i kad sam dobro raspolozena inace mi 99% toga ne valja. gadljiva nisam, samo izbirljiva. i zadnja dva gifa su zakon

    OdgovoriIzbriši
  9. Hehehe nasmijala si me ti a i cure sa komentarima :D I ja sam jaaako jaaaako gadljiva!! Cak mi se i tanjuri i case gade, sta tek hrana :) Sjetim se dok sam jos bila manja i sa starcima u gostima, vracala sam se kuci skoro pa plavom ramom od maminog 'boksanja' cijelo vrjeme.. sta ces, kad mi se nesto gadi valjda to i jasno pokazem na faci :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ovo boksanje me nasmijalo do suza! tako mene moja majka nogom pod stolom!

      Izbriši
  10. dosta tog mogu pojesti i nisam pretjerano gadljiva.
    ali. :)
    ja, na primjer, pijem kavu s mlijekom i bez šećera. to znači: bez šećera, bez smeđeg šećera, bez natrena, bez stevije, bez ičega. da, paše mi. sigurna sam da nisam jedino biće koje tako pije. i u goostima, kad inzistiraju da mi ksuhaju "moju" kavu, dodaju malo šećera "jer bi mi inače bila gorka" "ma daj, šta će ti malo šećera napraviti", "ovako je finije" i slično.
    Znam odbiti kavu i kolače i hranu kad vidim na što kuhinja liči. najdraže mi je kad netko spužvom za pranje suđa pobriše dio poda i vrati spužvu u lavabo, kao da se ništa nije desilo.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj, da! ja isto ne volim slatku kavu, a ljudi su posebno čudni s tim. moraju skrivećki natrpati šećera u kavu, kao da ja neću primijetiti da mi je kava odvratno slatka. a kad primijetim da oni šećer mogu dodati u skuhanu kavu, a ja šećer iz nje ne mogu izvaditi, gledaju me kao hitlera. kako mogu tražiti tako nešto!

      Izbriši
  11. Ja sam vegetarijanac tako da u gostima u 99,9% slučajeva ne jedem ništa jer osim mesa ništa ni ne spremaju...onda samo prevrćem očima na pitanja da li sam u sekti.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ma tako i ja. volim ono pitanje: "a šta ti onda jedeš?"

      Izbriši
  12. ja isto ne volim jesti hranu kad gledam kako je neko pripprema, plus, jednom sam isla kod neke frizerke sa prijateljicom, i tu su drzali češljeve za kosu, u jednoj vazni zajedno sa muholovkama, na kojima su bile mrtve muhe, fuuj, i frizerka je jela burek i onda pravila kosu od moje prijateljice sa tim rukama, i jos je meni prisla poslje i pocela mi dirati kosu i govoriti kakva bi mi frizura pristajala, eeh to je bio uzasan dan.. ali nije cudno, gazdarica je imala nekih 80 godina, i ona jos uvijek radi tu,ii sve je bilo nekako starinski uredjeno, staro.. ali sto je najcudnije tu je bila guzva, i narod je samo dolazio, na frizure i sisanje, hehe =)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ajme, ovo je priča o salonu iz horor filmova! kako si me sad nasmijala!

      Izbriši
  13. Hahah,ja imam obicaj da se najedem kuci pre nego sto negde odem jer ne znam kakva ce hrana biti. Nisam gadljiva,ali ne podnosim kad nadjem dlaku u jelu. Mrzim kad se zivotinje vuku po kuhinji i muljaju po stolu,ispod stola i jedu zajedno sa gazdama. Volim zivotinje,ali jednostavno mi je odvratno da mi macka stoji na sred stola pored mog tanjira dok jedem. Sva sreca,pa na ruckove i slicno idem samo kod svoje nane i baba tetke (jer sam inace crna ovca u porodici,pa me rodbina ili ne zove ili se ne ljute kad se sama ne pojavim negde) koje odlicno kuvaju i nikad nisam naisla na nesto neprijatno. A sto se tice zvalavljenja i nepotrebnog ljubljenja sa babama,ne znam kako da izbegnem,ali skoro se nisam nasla u neprijatnoj situaciji,sva sreca. Obicno se trudim da izbegnem to tako sto pruzim ruku,ali uvek ima onih baba koje te tako jako privuku ka sebi da te poljube,da ti ne bude jasno odakle tolika snaga u maloj, smezuranoj babi.

    OdgovoriIzbriši
  14. Uf ja nisam nikako gadljiva :D Al to ne smatram baš prednosti jer ko zna što sve skupit mogu :D A možda sam nabildala imunitet pa sam fajn. Ko će ga znat :D

    OdgovoriIzbriši
  15. Hmm..uvijek sam govorila ko I. da mogu jesti bilo šta čak i da je govno pored mene tada, ali sada kad malo bolje razmislim o svemu tome i o ovome što si napisala dođe mi da se preispitam.
    Mogla bih ja jesti bila gladna ili ne i pored pune šake govana, ali samo hranu koju sam napravila ja, moja mama ili nana. Ovo ostalo ne dolazi u obzir.
    Mrzim gledati ljude kada kuhaju. Gadi mi se to pa makar bili najčistiji na svijetu. Sreća pa u restoranima ne moram gledati kako se ta hrana i spravlja inače ne bih nikada ništa ni pojela.
    Zbog toga i ne volim puno onih kulinarskih emisija. Rijetke su one koje mogu gledati a da mi se ne smuči i predprošlogodišnji ručak. Nigella mi je definitivno najbolja u tome iako skoro sve pravi miješajući rukama i mljackajući prstima po hrani, ali i to iz nekog razloga ne smeta već uvijek ogladnim gledajući nju i njenu emisiju.

    I dosta više mene o ovj temi inače mi neće biti večere za večeras..a to nije dobro..nikako!!

    OdgovoriIzbriši
  16. Mislila sam da nisam gadljiva,ali sad mi je stvarno zlo!
    U stvari ja i jedem samo u nekoliko kuca,kod mene,kod mame,kod svekrve(zato sto moram),kod Mace(koja je malo obolela od perfekcionizma) i povremeno kod jos par prijateljica.U kucama tetaka,strina,kumine kume i sl. ja se lepo zahvalim pa ko hoce nek se ljuti.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi