Propos de moi - première partie

Ako ću biti iskrena, ideja za ovaj post (koji će se vjerojatno pretvoriti u seriju postova) došla je od N. Nekako sam se par tjedana borila s osjećajem neugode (a i nelagode) od same pomisli da pišem o sebi. Mislim, tko to radi? Što je retoričko pitanje. Jako dobro znam tko to radi i nitko mi se od tih ljudi baš ne sviđa. Koliko god da mi je neugodno, opet mi nije dovoljno neugodno da to ne učinim, pa evo. Spremam se isecirati sebe.
S druge strane, što je zapravo pisanje bloga, ako nije pisanje o sebi? I ako pišem o lutkama, odjeći, starcima, poslu, opet pišem o sebi, zar ne? I što sad radim? Tražim odobrenje? How stupid is that? Mislim, ovo je ipak moj blog, imam neko pravo da pišem o čemu hoću.
Sve je krenulo od toga da me neki ljudi doživljavaju kao negativnu osobu. Meni je sasvim svejedno kako me netko doživljava, ali ako mi to stalno ponavlja, a ja se doista ne osjećam kao neki surovi pesimist, prečesto se nađem u situaciji da se branim. Što je preglupa pozicija. Braniti sebe. Jer tako krećem od neke pretpostavke da sa mnom nešto nije u redu. Što je vjerojatno istina. Ali nisam ljubitelj toga da mi to drugi govore. Joj, svašta sam nalupala već na samom početku.
Često imam osjećaj da je moj pogled na stvari dijametralno suprotan pogledu većine. U čisto fizičkom smislu. Kao da svi gledamo isto, ali oni vide nešto deseto. Ili, oni vide samo površinu stvari. Ili ne vide stvari pod istim kutem kao ja. Ili pod istim svjetlom. Od kad znam za sebe tako mi se čini. Pa sam određeno vrijeme ulagala silan napor u to da gledam kao ostali i da vidim kao ostali. Pa sam se slomila pod tim naporom. Slomovi su dobri. Nauče te koji ti teret stvarno nije potreban. Kreneš dalje olakšan za neke pizdarije.
Mislim da sam taj svoj pogled dobila od mame. Iako i nju nekada začudim svime što vidim, ona je ta koja me nekako spontano naučila da smijem nekada pogledati lijevo ili desno, nagnuti ili zabaciti glavu i poigrati se vlastitom percepcijom. Da nisam konj, pa da gledam samo pred sebe.
Ne znam kako sam postala ovakav cinik. Život me oblikovao, mislim. Najgluplje mi se ispričavati zbog toga što unaprijed vidim gdje bi mi sve život mogao prikeljiti šamarčinu. Nadobivala sam se životnih šamarčina, sasvim dovoljno da ih očekujem. Također nešto zbog čega se neću ispričavati. Kakva bi to ionako bila isprika? Oprosti što me iskustvo naučilo da život šamara? Nema smisla. Cinik sam također otkad znam za sebe. Mene je učiteljica u 4. osnovne iz čistog očaja pitala zašto sam tako cinična. True story. Jako pedagoški od nje.
Pa eto... Ipak počinjem s analizom. Možda postanem samoj sebi jasnija. Možda... No, čini mi se ipak: do kakvih god strašnih otkrića došla, što god otkrila da jesam, sumnjam da ću to baš ići mijenjati... Na silu. Da bi drugima bila jasnija. Da bi drugi bili sretniji. Ne znam...
Na kraju krajeva, čini mi se ipak da samu sebe previše volim da bih se mijenjala. 

... nastavit će se...
(na vašu žalost)

Primjedbe

  1. Dobro..do sad nisi rekla nista sto vec nisam znala pa cekam nastavak ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. biti će ih malo više, bojim se... tri-četiri...

      Izbriši
  2. Slazem se da je preglupa pozicija braniti sebe! Al' ja vrlo dobro prihvacam kritike, tako da mi to nije neki problem. I naravno da se neces mjenjat. Oni koji te vole, vole te bas takvu, a oni koji te ne vole nikad te nece ni volit :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. nemam problema s kritikama. to je možda dio problema. kažem ok na svaku kritiku, a onda me ljudi i dalje pile s jednim te istim, valjda bih se trebala baciti iz tih stopa s mosta, samo da njima udovoljim :)))

      Izbriši
  3. Ma nisi ti samo cinik ima tu puno toga - jedna romantična duša (Doris Day i Cary Grant Helou ??) ,satiričar, realist, optimist, ponekad pesimist, animal lover , gif addict... Koliko nas puta znaš nasmijati do suza ili raznježiti a oni koji te doživljavaju kao negativnu su površni i nemaju pojma :P

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Najbolji komentar! Slazem se sa svakom reci! :DDDDDDDD

      Izbriši
    2. daaa,najbolji komentar...i divan, mislim predivan post. =D

      Izbriši
    3. Agreed! :

      P3

      ( jedva čekam nastavak...)

      Izbriši
    4. awwwwwwwwww... koji lijepi opis! hvala!

      Izbriši
  4. Čuj, kaj misliš da bi imala ovoliko vjernih pratitelja, koji sa veseljem čekaju svaki novi post, da si netko tko se utapa u moru sličnih? I don't think so...Just keep on being yourself ;)

    OdgovoriIzbriši
  5. Po mom iskustvu jedino što postigneš samoanalizom jeste da se pomiriš sama sa sobom i u tome te svim srcem podržavam.
    Što se tiče bloga i pisanja o sebi, ja sam uvijek u nekom grču da otkrivam previše, ali ipak nastavljam dalje jer je to još jedan od načina da olakšam sebi.
    Bom, što kaže MPL nisi otkrila ništa već ne znamo :), keep em coming ja se uvijek vraćam po još.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. takvo je i moje iskustvo. možeš se unaprijediti, ali bit tebe ostaje...

      Izbriši
  6. Samo ti nama piši, ja se radujem svakom postu!!:)

    OdgovoriIzbriši
  7. Draga,pogodila si u sridu,ovo kao da sam ja pisala i baš mi je drago da nas ima još,imam 33 godine i do sada sam upoznala samo dvije osbe koje su kao i ja,i ti kako vidim.Sve te godine me ljudi pokušavaju promijeniti,i ja sama sam se tjerala da se promijenim,ali nekako bi taj moj cinizam uvijek isplivao na površinu,i to naravno,uvijek u krivom trenutku...s godinama sam se naučila prihvatiti sebe takvu kakva jesam,a kome se ne sviđa,nek' odjebe od men i nek' si traži nekoga tko će ga gladiti perom po dupetu i govoriti stvari koje želi čuti,a ne onakve kakve ustvari jesu...Uh,sada sam svašta nadrobila,pokrenula si lavinu sa ovim postom i jedva čekam nastavak ;))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahaha, znam na šta misliš! nekad mi je to opravdavanje sebe takav izvor frustracija, kako god okrenem, ionako uvijek ispadnem neotesana negativka, pa baš i mogu svima reći da odjebu, rezultat je isti!

      Izbriši
    2. Upravo to,i kada hoću nekome pomoći ispadnem bitch,pa onda....Kada mi je sestra završila u bolnici sa dijagnozom ms-a,svi su plakali i žalili je kao da će sutra umrijeti,normalno da je i meni bilo žao i krivo,imala je samo 19 godina,zbog tih njihovih suza ona je pala u depru i prestala jesti...Prvo sam sve posložila pred sebe i izvikala se na njih,a onda sam otišla kod nje u bolnicu,odvela je na kavu,i prvo slušala žalopojke,taj dan je bilo tjedan dana kako nije ništa jela,onda sam se izvikala na nju i izvrijeđala je,okrenula se i otišla doma.Navečer me zvala i rekla mi da je upravo pojela hamburger,plakala sam k'o dijete.I dan danas mi kaže da sam joj s tim vjerojatno spasila život,jer da su ovi nastavili cviliti,vjerojatno bi si žile prerezala(njene riječi).Tako da nekada se i isplati biti bitch ;))

      Izbriši
  8. Zbog drugih se nekada možemo mijenjati, ali rijetko, u nekim posebnim situacijama i okolnostima, ali u principu se mijenjamo zbog sebe, a ne drugih.. čisto moje mišljenje :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa da... ako želimo biti bolji ljudi npr, ili shvatimo da smo štetni sami za sebe...

      Izbriši
  9. Droga, kazem ti...

    Omnia mea mecum porto!

    OdgovoriIzbriši
  10. Dobro je Marinica napisala - mjenjaš se zbog sebe a ne drugih, tako da ako ti ne osjećaš potrebu da nešto na sebi promjeniš znači da i ne trebaš. A ljude koji te tjeraju da se mjenjaš ( i to ne mislim ono da ti jednom predlože nešto već one koji ti svakodnevno tupe jedno te isto) trebaš nogom u dupe van iz svog života.

    Što se tiče otkrivanja previše o sebi na blogu - mislim da se i kroz najmanji post može nazrijeti osobnost pisca bloga, tako da mi koji pišemo svakodnevno možemo samo sanjati da nismo otkrili nešto o sebi :D I nadati se da nećemo navuči neke lude stalkere >_>

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. bože, molim te, ako navučem nekog ludog stalkera na sebe, daj da bude alex skarsgard lookalike :)))

      Izbriši
  11. Kad ti kažu da se furaš na Dr. Housea s tim sarkazmom, i baš to te natjera da pogledaš prvu epizodu te serije, shvatiš da ti i nisi sarkastičan samo u svojoj glavi.
    Ali nemoj to doživljavati kao negativnu stranu sebe, cinizam nije tvoj zaštitni mehanizam nego način na koji vidiš stvari. Drugi ljudi samo teško prihvataju činjenicu da to nije upućeno direktno njima. Ništa lično, reci im. That's just the way I am :)

    taman sam se zalaufala, kad - kraj. Bleeh. Čekam nastavak :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa baš to, samo benigna, verbalna reakcija na svijet.

      Izbriši
  12. Ja samo krenem od toga koliko se meni ljudi uopste izvinjavaju zbog koje kakvih VELIKIH glupost/NIKAD... sve pokusavamo biti ljubazni i fini i drugima se objasnjavati ali to danas ne ide,danas je sve drugacije,treba drzati do svog misljenja i postovati sebe,jer jedino tako ce i drugi :) ih ja se raspisa ali samo BUDI svoja,bila ti sarkasticna,simpaticna,cinicna,ljupka,odbojna,ovakva ili onakva ;)

    OdgovoriIzbriši
  13. nemoj se nikad pravdat zato šta si takva kakva jesi, nemaš razloga... oni koji ne vide ono što ti projiciraš otići će i ostaviti mjesta za druge ;-D
    ja sam malo starija i već sam odavno prošla tu fazu pravdanja, baš me briga za one koji me ne razumiju, oko sebe imam ljude koji su me u stanju prihvatiti takvu kakva jesam... ali da je uvijek lako - nije :-(

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. najgore je kad zbog ničega ispadnem bitch... ali i o tome u jednom od nastavaka

      Izbriši
  14. ja sam jedno vrijeme bila prilicno cinicna i sarkasticna, al sad volim mislit da nije tako. moguce da je i zbog drugacijih ljudi s kojima se druzim pa nemam potrebe za tim, bar ne u tolikoj mjeri koliko je to bilo prije. dobro se s vremena na vrijeme ovako proanalizirat cisto da znas oko cega ne mozes radit kompromise

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. našla si pametnije ljude? lol
      moj cinizam nije toliko okrenut prema nekome, koliko prema životu općenito.i najčešće nije pesimizam tipa "život je sranje, ajmo se svi ubit", nego tipa "ne mogu vjerovat koji je život cirkus, ajmo se smijati".
      barem u mojoj glavi. možda oštije ispada kad progovorim?

      Izbriši
    2. nisam rekla da su nuzno pametniji XD samo drugaciji, oni koji mi vise odgovaraju pa nemam toliko razloga bit pretjerano sarkasticna. kod ljudi koji te ne poznaju dovoljno dobro sigurno zvuci preostro, oni koji te bolje znaju vjerojatno znaju o cemu je rijec

      Izbriši

Objavi komentar

Popularni postovi