Druga strana medalje

Jučer sam pisala o ljudima koji nepozvani ulaze u moj osoban prostor. Danas ću o onima koji se klone i mene i mojeg osobnog prostora i koji se drže kao da ih silujem svaki put kad im se obratim ili ih, ne daj Bože, dotaknem. I da, nikako mi nije pravo!
Much.
Anleah je pisala kako je nervira kad, citiram: Muškarci koji kada dođu u društvo gdje sam ja i hrpa dečki se rukuju sa sve i jednim dečkom a meni samo mahnu. Definitivno nešto što i mene nervira, šovinistički. I dan nakon tog njezinog posta, nađem se u situaciji gdje čestitam stanovitom kolegi rođendan, i ne, nije nužno da ga poljubim, ali kako se svi drugi bune ako to ne učinim, ja najpristojnije približim glavu i tada vidim da on ima neku uspaničenu facu. I stojim sekundu tako kao dumbfuck, s rukom u njegovoj ruci, lagano na prstima i nagnuta prema njemu i pitam se što mi je činiti. Nije to jedna od onih situacija kada podignete ruku da mahnete, pa na kraju popravite kosu, jer to ipak nije vaša prijateljica. Meni je ovdje cijelo tijelo engaged, nema povratka. I tako približim obraz čovjeku prvo s jedne, a onda s druge strane lica i nakon toga gledam kako bježi od mene što je dalje mogao. That was awkward.
I znam da nije problem u meni, ok? Nije da sam liku na nekoj pijanoj zabavi uvalila jezik, nije kao da imam neumjesne primjedbe ili kao da mu se nabacujem. I nije kao da smrdim. Mirišem baš fino, ljudi obično prilaze da me ponjuše, thank you very much. Pa u čemu je onda problem? Svi mu mogu čestitati OSIM mene? WTF?!
Ali svi znate takve tipove. Možda biste i pomislili da su jednostavno čudaci, a onda shvatite da su čudni samo kad ste vi u blizini. Kao da vas se boje.
Imala sam profesora na faksu koji je fulao vrata od lifta i tresnuo glavom u zid kad sam mu rekla Dobar dan. Svaki idući put kad sam trebala komunicirati s njim gledala sam ima li u blizini ičega na što bi se mogao ozlijediti. Da ne pričam o tome kako je srušio ventilator kad sam mu došla na ispit i opružio se preko stola da ga zadrži. Meni je bilo NEUGODNO. Imajte pritom na umu da ja stvarno nisam neka fatalna žena zbog koje ljudi zaboravljaju kako se zovu i samo sline, jednostavno sam takvo ljudsko biće kakvih se određene osobe boje. Kad im priđem, ponudim pomoć, trudim se biti friendly (ne pre - friendly), zauzvrat dobijem paniku, histeriju, posrtanje dok s vremenom ne odustanem od komunikacije, jer i sam moj pogled nekoga dovodi u predinfarktno stanje. Ta se osoba tamo negdje crveni i ne diše, dok se ja pitam zašto me se ljudi boje.
Osjećam se poput Hitlera kad sam s nekim takvim u društvu. Poprilično sam povučena, nisam glasna i ne privlači me ideja da budem u centru pozornosti, ali s ovako nekim osjećam se krivom, jer me gledaju kao da gola plešem na stolu, udarajući nogama ostale posred lica, pjevajući pritom Bratec Martin ili nešto jednako sramotno. I kako je humor moje najdraže oružje, odlučim popraviti atmosferu nekom šalom, a zauzvratom dobijem čudne poglede.
Onda moram reći da je to bila šala. A svi znamo da šale vole biti objašnjene, secirane, izložene, izanalizirane. Nakon čega dobijem ozbiljan govor o neprimjerenosti moje šale. Nakon čega imam stvaaarno jak poriv da im pokažem neprimjereno.

Primjedbe

  1. :))) Čuj, mislim da je dečko s početka priče jednostavno potencijalni gay ili je jedina žena u njegovom životu-mama.

    Mene recimo živcira druga krajnost: isto kao i ti, niti ja se baš ne volim razbacivati sa srdačnim poljupcima, osjećam se kao da me netko bacio u štirku dok to radim. A onda , ako vidim da već neću moć izbjeć srdačni poljubac prilikom čestitanja rođendana muškoj osobi, dobijem zauzvrat poljubac koji opasno gravitira prema mojim ustima i, teškom mukom i mojim manevriranjem završi negdje opasno blizu kuta usta. Ne volim to. Pogotovo kad muškarci kojima čestitam rođendan imaju više od 45...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. joj, to manevriranje mi je dobro poznato... užas, slažem se! ne moraju ni biti iznad 45, sve što je protiv moje volje mi je užasno po definiciji.

      Izbriši
  2. Hahaha, volim tvoje postove! Mislim da se povremeno ovakve stvari svima dešavaju, odnosno svi imaju takve osobe u blizini!;) I ja pokušavam šalom da razbijem neprijatnost, ali se na kraju sve svede na čudne poglede, analiziranje mene i moje neumjesne šale i to je to...;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. nemaju ljudi smisla za humor, šta ćeš...

      Izbriši
  3. ma da, mislim da se većini ljudi znaju dogoditi takve situacije. samo, ako s druge strane imaš nekog ok, to se da pretvoriti u smjehovitu situaciju. ako, sd ruge strane, stoji netko sa štapom u guzici, događaju se momenti koje si navela u postu:)
    mislim da se ljudi znaju bojati da ne naprave nešto krivo, pa su toliko pokočeni da ne znaju običnu ljudsku situaciju ishendlati kako treba. ne mislim pritom na tebe, Cynical, nego na ove kreature koje ti ulijeću ovako u život:)

    OdgovoriIzbriši
  4. Mislim da je ovo s ljubljenjem za rođ strah od neplaniranog bonera :D Al ozbiljno xD Imala sam kolegu koji je bio potajno zatreskan u mene u srednjoj i kasnije kad smo radili skupa u istoj firmi uvijek kad se trebalo tak za rodj poljubit se sav ukocio kao da cu ga silovat, a ja ga onda namjerno capim i izljubim ono idi u kurac, samo me sramotis pa cu i ja tebe xD pardon maj frenč :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. potpisujem ovu teoriju :D
      to mi je čak jedan frend potvrdio, da je vrlo soušli okvard kad te čopi erekcija na tako neki nevini podražaj...

      bivša profačica

      Izbriši
    2. hm... možda da je netko drugi u pitanju, ovako sumnjam...

      Izbriši
  5. hahhaha, i moj humor vecina ljudi dozivljava tako kao i tvoj, i onda uvjek moram reci salim se, tako da se sad vecinom druzim samo s ovima sto ga svataju ili jednostvno nista ne objasnjavam nek me svataju kako hoce :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. svi su nešto korektni, nitko se ne zna normalno zezati!

      Izbriši
  6. Ti si samo posebna :D
    I ja imam taj problem sa salom. Svi me shvataju ozbiljno. Ja mislim da je to zato sto sam u vecini slucajeva ozbiljna, pa me onda ne kuze kad se pokusam salit.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. pa i ja sam uglavnom ozbiljna, možda je u tome problem...

      Izbriši
  7. Uh..ja sam na drugom kraju ove price. Ne volim ta grljenja i ljubakanja, cak i rukovanja izbegavam. Uvek mi je u glavi ono - mozda je piskio a nije oprao ruke..bljak..
    A sto se smisla za humor tice navikla sam da me shvate naopako, pa se vise i ne trudim da objasnjavam..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ma ne volim ni ja, i imam istu stvar u glavi. meni recimo nikad nije bio jasno kako neki ljudi kliknu momentalno i za par minuta se ljube u nekom kutu kluba, bez da znaju jedno o drugom upravo to-pere li osoba s kojom izmjenjujem slinu ruke nakon zahoda.

      Izbriši
  8. Ja sam obično ta smotana koja se zalijeće u zidove i obara ventilatore kad joj se drugi ljudi obrate. :)

    OdgovoriIzbriši
  9. Si ti brisala komentare ili mi je blogger pojeo komentar? Nesto cudno se desava..

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. nisam, bacio ga je u neželjene komentare. šta si mu napravila?

      Izbriši
    2. Ma nista.. hitnula objavi..hmm..Baad blogger :))

      Izbriši
  10. Ja mislim da je sve do tvoje magnetne privlačnosti. Za neke ljude to je jednostavno too much. Znaš, kao ono kada se približiš previše vatri :p.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Btw, što se tiče šala, danas sam shvatila da moj smisao za humor dijeli još možda 10 ljudi na planeti i svi su mi prijatelji. Ostatak planete ima da me zatuče kad tad :D

      Izbriši
    2. ovo, ha? http://image.blingee.com/images12/content/output/2007/8/21/130944161_3996d0bc.gif?4

      Izbriši
  11. Hahaha kako kul post!
    Poznato mi je ovo-mene ljudi ili bas vole ili bas ne vole a ne znam zasto, imam jednu drugaricu sa kojom sam sada dobra a ranije me se nekako plasila, nije me volela i to ne zna zasto-jednostavno sam joj bila strasna pojava sve dok jednu celu nedelju nismo provele zajedno na nekom seminaru. :D Cuj, strasna-metar pedeset osam xD A to za ljubljenje je definitivno boner trouble :D

    OdgovoriIzbriši
  12. Tropic of Cancer3. travnja 2012. u 21:46

    ovo je najbolji blog ove vrste u svemirima <3, danas sam ga otkrila. skoro je jednako tako divan kao banjo (instrument). a znamo da banjo > sve.

    OdgovoriIzbriši
  13. joj ja sam ponekad od tih koji se boje, doduse ja se bojim i muskih i zenskih ne diskriminiram XD

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. onda ti je oprošteno!
      p.s. ima ljudi kojih se i ja bojim

      Izbriši
  14. What the fuck, fakat?! Za jedan dio njih sam skontala...cura je u blizini. Cure su gonici robova, pa ako je doticna u blizini masu ti sa kilometar i imaju jadnu...zbunjenu facu koja vristi - MOLIM TE NE PRILAZI! A, ja namjerno... Iznerviram se.

    Za ostale ne kontam. Nisam ni ja gradjena poput Helge, pa da strahuju od mene. Ne kontam! o.O

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ma da, a tu su i oni oženjeni koji imaju fobiju da žena ne sazna... da im je kolegica čestitala rođendan, buuuuuuuuu!!!

      Izbriši
  15. Ti si britka i ja te i zamišljam s takvim gardom, zapravo ovako, na neviđeno, me podsjećaš na moju dobru prijateljicu koja ima potpuno isti problem. I isto ju sve ovako nervira... A gle, gledaj na to kao ja na štikle, kakti uopće mi nisu potrebne jer sam i bez njih višlja od mnogih muškaraca, al sam to mirne duše prihvatila tek kad mi je jedna prodavačica u dućanu pri isprobavanju štikli rekla (dakako, prvenstveno kako bi ih prodala, ali je to na mene djelovalo i na drugi način... :D):" A zašto ne biste sve gledala svisoka kad možete?". I ja sad po potrebi gledam svisoka, a ti se po potrebi smij na rušenje ventilatora. Znaš, voljela bih posudit taj gard za pokoji ispit! Šta je, je... A mene nerviraju muški koje zagrlim prijateljski, pa dobijem neki mlak, "naodstojanju" zagrljaj koji nikako da shvatim... I potpisujem ovo: jaki su to muškarci! Njonjavci! Očito nam ne preostaje drugo doli da se potučemo za Chucka, a ti s tim gardom... Ako ne obujem štikle, mislim da nemam šanse... :D

    OdgovoriIzbriši
  16. Isti problem i kod mene,inače sam brutalno iskrena pa me se ljudi ili boje ili me mrze,ili me vole(manjina),i obićno ovi što me vole su isti kao i ja,pa se zato i slažemo,nema sredine...A što se poljubaca tiće,mrzim blagdane i rođendane upravo radi ljubljenja,fuj,ne volim to nikako,pa čak ni naslanjanje obraza o obraz....obićno sam ja ta koja se odmakne tri kilometra sa pruženom rukom ;))

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi