Život profesora, dio treći

Prvi dan samostalnog rada s djecom u školi. Stresno, ali kući sam se vraćala s ovim mislima u glavi: Ja sam Bog. Kako meni ovo dobro ide! Što se dogodilo? Kako nisam znala gdje su zapravo stali s gradivom i kako nisam očekivala da ću isti dan kad dolazim na razgovor za posao i ostati na poslu, nimalo pripremljena, učenicima sam zadala sljedeći zadatak: nacrtati strip u kojem će upotrijebiti ili temu/dio fabule nekog djela koje su te godine radili, ili upotrijebiti likove. Ne može oboje. Tako da ako uzmu priču, moraju dati vlastite likove različite od onih iz djela, a ako uzmu likove moraju smisliti kontekst u koji će ih staviti. Feedback? Odlično. Ne samo da su to napravili, nego su napravili odlično. Primjerice, sjećam se jednog klinca koji je uzeo Cesarićevu pjesmu Vagonaši, strip nazvao Štakoraši i napravio strip u rimi o teškom životu štakora u kanalizaciji. A to je bio učenik prvog razreda! Učenik kojem škola ne ide, sudeći prema ostalim ocjenama. Učenik koji se školuje po prilagođenom programu! Kući sam išla pjevajući, budućnost je izgledala ružičasto. Svi koji se žale na teške uvjete rada u školi kenjaju. Ovo je taaaaako lako... Aha. Yeah, right. Tko misli da se nakon toga dogodilo nešto loše?
pa... u pravu ste...
Ne odmah. Taj prvi dan bio mi je poticaj da se itekako angažiram oko priprema. Međutim, kako sam došla na zamjenu, kraj nastavne godine se bližio, jedinica k'o u priči, morala sam se posvetiti i ispitivanju, pružiti učenicima mogućnost da isprave nagomilane jedinice. Što sam i učinila. Unaprijed sam im dala pitanja i odgovore koja moraju naučiti, i za dva tjedna, kad su se vratili s prakse, pismeni. Pravila su bila nogometna da ih svatko razumije. Vidim te da prepisuješ jednom, žuti karton. Vidim li te drugi put, to je crveni: iste sekunde ostaješ bez testa, odgovore neću ni gledati, ne priznajem ništa, ocjena 1. Jesam li spomenula da sam od kad sam došla u ovu Školu, najmlađa zaposlena u njoj? Nisam? Najmlađa sam. Zašto je to bitno? Ja VIDIM kad se prepisuje. Ja ZNAM kad žele varati. Ja ČITAM MISLI. Svaki trik koji misle izvesti, ja sam izvela prije njih. Mene misle farbati? E, neće. Ali oni to nisu znali. Nakon 14 žutih i 4 crvena kartona u razredu je zavladao muk. Ova se ne zajebava. I dok su se igrači koji su još bili na terenu maksimalno posvetili fer igri, jedan od isključenih, uz urlik je ustao, zgrabio stolac psujući mi pola obitelji i podigao ga iznad glave.

Slow motion: ostatak razreda gleda mene i znam da o mojoj reakciji ovisi kako će me tretirati ubuduće. Ovo je test, pa ako padnem, bacat će stolce na mene svaki dan. I tako I. (jer tako se zvao) drži stolac iznad glave i uzima zamah da ga baci na mene, ostatak razreda napeto čeka rasplet ove dramatične situacije, a ja, iako sam, priznajem, napunila gaće (hej, ne želim stolac u glavu), ležerno, bez da trepnem, okrećem leđa urlatoru i mirno, bez povišenih tonova udaljavam se prema svom stolu s oduzetim testom. Govorim: Htjela sam biti fer i svima vam pružiti priliku da ispravite ocjene. Upozorila sam te. Ista pravila vrijede za sve. Ovakvo ponašanje ne vodi nikamo. Ako se smiriš, smiješ doći ovdje i prepisati pitanja iz testa, kako bi ih naučio za sutra, a možemo i zajedno prokomentirati tvoje greške. Ili možeš bacati namještaj po razredu. Tvoja odluka. Hodam tako i nadam se da ću po licima ostalih učenika vidjeti ako ovaj stvarno baci stolac, i da ću se u tom slučaju uspjeti izmaknuti. Nije bacio stolac na mene. Bacio ga je u obližnji zid, jer je već zamahnuo, pa ga je nekako i negdje morao ispustiti. Za dlaku. Onda je nekoliko puta nogom odvalio zid, sjeo i gunđao, prokleta kurva i tako to. A onda je zaključio da je bilo dosta i upitao smije li još uvijek doći do mog stola.
Pod uvjetom da mi ovako nešto više nikada ne prirediš. I nije.
Taj se dan kući vraćam slomljena, psihički i fizički. Koljena su mi klecala još danima. Majka pita: Kako je bilo na poslu? Odgovaram: Učenik je bacio stolac na mene. Na što će moja majka: Kaj si mu napravila? A to je uvjerljivo jedan od onih trenutaka kad mi sve Fuck this shit, I'll be a stripper šale prestanu zvučati kao šale i natjeraju me da se zamislim.
Nah!

Primjedbe

  1. Ijoooojj, znam da je užasna situacija, ali kad ovako o njoj čitam, stvarno je za filmsko platno! Prava Pfeifferica, u pozadini ide "Gangsta's Paradise" ;)
    Svaka čast,ja se ne bih više vratila u taj razred.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hahahahahhaha, ma nije tako loše. Sprijateljili smo se kasnije. Dakle, film ima i happy end :)

      Izbriši
  2. Ni meni nije bilo ugodno čitati. I sumnjam da bih zadržala tvoju smirenost, svaka ti čast. A ideja s početka je genijalna i nadam se da te još uvijek drži takva kreativnost.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Drago mi je da ti se sviđa ideja! Drži me, samo to je bila dobra generacija. U zadnje vrijeme sam sretna ako dobijem djecu koja znaju čitati :(

      Izbriši
  3. Ajme, što sve nećeš doživjeti.. :/

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Baš :)
      Opametila sam se, nema više takvih situacija, sad na vrijeme prepoznam tempiranu bombu.

      Izbriši
  4. O moj bože, moram ti priznati hrabrost, svaka čast, rekli bi ti ovi moji u šibeniku: carica si :)
    I super je ideja sa crvenim i žutim kartonima :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Tanka je linija između hrabrosti i gluposti, rekla bi moja majka. I dodala da je ja često prelazim :)
      Drago mi je da ti se sviđa ideja.

      Izbriši
  5. Svaka čast! Ja mislim da bih pobjegla!;)
    A crtanje stripa je genijalna ideja!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Pobjegla? Koljena su mi toliko klecala, da sam jedva dohodala do stola :)))

      Izbriši
  6. Fuck, jebote. Stomak mi se zgrčio od samog čitanja. Kraljica si.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Zvuči strašnije nego što je bilo. Rane su bile samo psihičke :)

      Izbriši
  7. Maj gad! O.O
    Desetka za snalazenje u "biti ili ne biti" situaciji. Sjecam se price kako su ucenici sarajevske Masinske skole bacili profesora u Miljacku.

    http://i172.photobucket.com/albums/w12/Lady_Isis_666/41535554.jpg

    Nije im bilo mrsko prevaliti sav put.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Ajme... Nema nikakve vode u blizini moje škole. Lucky me.

      Izbriši
  8. Jebo Clint Eastwood, ti si baš badass. Ja ne znam kako bih ja reagovala, mislim da bih ili ja bacila stolicu na njega ili pobjegla glavom bez obzira. Respct

    OdgovoriIzbriši
  9. Imam tag za tebe http://fairy-anna.blogspot.com/2012/03/11-questions-tag.html
    Vratim se kasnije sa komentarom na post, malo sam u zaostatku :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. odrađujem u četvrtak! moram smisliti pitanja :)))

      Izbriši
  10. bravo curo,ne pecas se ti na tu udicu:)))
    Znas ne bih radila taj posao ni za kakav novac na svetu,imam jednu u svojoj kuci koja se priblizila teen godinama i vidim u kom pravcu sve ide.Plasim se da li cu biti dovoljno cool kad bude bilo potrebno zadrzati hladnu glavu i da li cu se moci obuzdati kad mi dodje da je tresnem sve u sesnaest!!!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. hahahahahaha, ne sumnjam ja u tebe, čini mi se da si ekstra cool osoba!

      Izbriši
  11. Uh, možda da razmislim o predavanju, kažeš...

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi