Svadbe i cirkusi - dio treći

Onda konačno dođe dan D, nemam slomljenih udova, nitko mi nije umro, nije me na putu do crkve opljačkala i ukrala banda, štajaznam, takvih kakvi kradu ovakve, nisu me oteli vanzemaljci, i sjedim u crkvi ignorirajući slike i kipove koji svi do jednog vrte glavom, bulje u mene i govore: Tsk, tsk, tsk... Trudim se da baš ne izgledam kao da se smrtno dosađujem...
bezuspješno, naravno
I čekam You may now kiss the bride trenutak, ignorirajući kako žena obećaje da će biti poslušna i rađati, a muškarac, po običaju, prolazi bolje.
priznajte vi koji ste zasuzili na ovaj gif
Ako za vrijeme obreda skoro umrem od dosade, za vrijeme slavlja žalim što nisam umrla od dosade. Prvo se izredaju s pitanjima o pratnji...
mom trenutnom statusu...
i mojim planovima za budućnost...
Nakon rešetanja, spremna sam za sljedeći dio operacije zvane Svadba:
Ne hvatam bukete, kao što sam već rekla, ne pada mi napamet da se s nekim ratobornim ženturačama grabim za cvijeće i pritom izgubim zub ili oko. Gledam na drugu stranu kad mladoženja mladenki skida podvezicu - pripišite to negativnom iskustvu s mladenkom koja je voljela tange... a mislim da ih je i naopako navukla... ako ih je uopće i imala, kad bolje razmislim...
Inače, svadbe su dokaz da postoji, ako nijedan drugi, onda barem bog vremena. I uživa u tome da zajebava sirotinju poput mene. Taman kad pomislim kako je skoro ponoć, vrijeme je proletjelo, uskoro mogu kući, jeeej... On učini da kad za tri sata pogledam na sat bude 00:05. WTF?! Pas mater!!!
Kad konačno polumrtva, pregažena, s 4 nova tika i histeričnim cerekom dočekam fajrunt, kao šlag na tortu mi dođe slika mladenaca s nekom alegoričnom porukom o ljubavi, i to kad sam već mislila da onu kvazisrcedrapateljnu metaforu s pozivnice ništa ne može nadmašiti.
Kad dođem doma, nikad ne znam što da radim s tim slikama sleš zahvalnicama. Uvijek me mori isto pitanje: Hoće li znati ako je bacim u smeće? I uvijek samoj sebi odgovorim: Jebe mi se. Da bar saznaju. Neka pate gadovi, kao što sam i ja patila.
Naravno, horor nikad ne završava. Nakon svadbe dužni ste pogledati barem jedan dvd (u jednom mom slučaju čak 3 dvd-a: mladenka se sprema, mladoženja se sprema, i actual svadba na kojoj sam bila), pogledati 591235456215 slika ljudi koje ne poznajete i onih koje znate, ali vam nisu nešto napeti. Fotograf je imao posla. Zajedno s još 84 fotografa amatera koji su bili gosti, a čije slike također nađu svoj put do mene.
I mrzim kad mi kažu da su mi svadbe prilika da se ušminkam, proveselim, isplešem, zabavim, upoznam nekoga *wink, wink*
Jer već sam odavno zaključila da je glupo gubiti vrijeme na stvari koje mrziš i ljude koji ti ne znače ništa, a opet se uhvatim kako im dopuštam da me mrcvare...
Ono što me, kad su svadbe u pitanju iritira više od neukusa i primitivizma, je stavljanje naglaska na nešto sasvim nebitno. Nemam ništa protiv braka. Ne smatram ga nužnim, ali vjerujem u trajnu zajednicu dvoje ljudi. I mislim da je brak jako ozbiljna stvar. Kao i da dvoje ljudi koji ulaze u brak trebaju više razmišljati kako da se potrude da njihov brak uspije, da potraje, da zajedno prožive kvalitetan, ispunjen život, a manje razmišljati o boji balona i limuzinama.

Primjedbe

  1. je li ovo zadnji dio o svadbama?:) možda se ponavljam, ali ljudi koje ja znam krenuli su se ženiti nedavno, u tridesetima, i ženili su se kako su htjeli, s minimalnim utjecajem rodbine i roditelja.što jako mijenja izvedbu:)
    mogu ti samo reći, postoje i neke druge svadbe, uključujući i put u Dubrovnik na vjenčanje kod matičara, kad si nađu kumove u matičnom u redu, i vrate se vjenčani, sami, bez cirkusa.
    Pokušavam se sjetiti onih svadba kad sam bila mlađa i išla rodbini na svadbe, i da, jesam jako potisnula, ali sjećam se lažne mlade, piljenja grede pred kućom, kitica - koje često probuše tkaninu koju ljudi nose na sebi, sjećam se molitve nad juhom, sjećam se skidanja podvezice - i to zbilja pokušavam zaboraviti. sjećam se navijanja svirača dokje mladoženja negdje zaglavljen mladoj među nogama ispod grde haljine. mislim da sam imala transfer neugode tu večer. buket, darovi.da, da, sjećam se, samo puštam da ispari;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ja još čekam neku drugu svadbu... a ova sjećanja, sad kad sam sve frustracije izbacila iz sustava, mogu potisnuti negdje duboko :))
      da, ovo je zadnji svadbeni post :)

      Izbriši
  2. Dođe mi da te zagrlim nakon svih ovih trauma koje si prošla, siroče :D

    Na sreću sve moje bliske legice su odlučile biti ili solo ili ne udavati se pa sam u svatove uglavnom više išla kao klinka gdje me nisu davili s glupostima :) Ali vjerujem da me ove traume čekaju barem sa jednom od njih xD

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. očekujem da post napišeš kad proživiš nešto ovakvo :)))

      Izbriši
  3. Mene svadbe užasno zabavljaju, pravo malo antropološko istraživanje napravim iz toga, a usput se i napijem na tuđi račun i brukam starce plesanjem s najstarijim i najljigavijim rođakom. Di ćeš bolje :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. imaš daleko pozitivniji stav prema tome od mene, i whis i was that cool!

      Izbriši
  4. U zadnje 2 god. sam otisla na desetak svadbi. Uglavnom su to bili ljudi koje volim, pa uz poduze cigaret-pauze, i nije bilo uopste strasno (jes, kod nas se ne pusi unutra:)). Bila su neka dva poluhorora i jedna od moje ljubljene S. (kad sam bila angazovana od ranog jutra, tako da summa sumarum i nisam mnogo istraumatizirana :))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ja bih umrla da moram na 10 svadbi u 2 godine, ma kakve da one jesu. to je svadba svaki treći mjesec, ili tako nekako? meni treba pola godine da se prestanem trzati nakon svadbe :))))))) svaka čast!

      Izbriši
  5. ova serija postova o svadbama ti je savrsena, prepoznajem se prakticki u svakoj recenici, srecom nisam bila na puno, a i nemam namjeru ic na puno svadbi :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. što da kažem, osim great minds think alike, hahahahaha

      Izbriši
  6. lol, moja krvna grupa, ni ja nisam luda za svadbama... srećom sam svoju preskočila ;-D

    OdgovoriIzbriši
  7. Hhaha,či msam vidjela još jedan ovaj post počela sam se cerekati. Svaka ti je zlatna. Bukete ne hvatam jer mije najbliža usporedba za to kad baciš psima komad mesa i onda se oni otimaju o to. Nimalo ugodna usporedba i da zbog toga sam se svađala s nekim ljudima. Šta ću meni je to degradirajuće. Općenito ne vidim smisla u tome da se toliko pažnje poklanja tom jednom danu a mladence čekaju još godine zajedniučko (ne)sretnog života. Ostaje mi tek da vidim kakva će moja biti i da imam na umu tvoje postove šta da izbjegnem :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ovo s psima je stvarno dobra usporedba. i mislim da je manje opasno psima uzeti meso, nego pojedinim ženama buket :)

      Izbriši
  8. Vjerujes da si me natjerala da se raspitujem po rodbini imal' kakvih svadbi ove godine. Nema...sreca moja! :D

    OdgovoriIzbriši
  9. ... i živjeli su sretno do kraja života... (ovo je upitno, znam! :D)

    OdgovoriIzbriši
  10. Citam te redovno, ali ne komentarisem, iako uzivam :D ali sada moram da ti kazem da sam se zamalo upiskila na ovaj citat Dzeka Nikolsona, hvala sto si mi produzila zivot :D
    A na temu svadbe, delim u potpunosti tvoj stav :) Ako se i budem vencavala nekada, svadba ne dolazi u obzir ;)

    OdgovoriIzbriši
  11. Ne preteruje ona, živa istina je sve ovo...tačno si opisala moja osećanja tokom svadba..."zemljo otvori se, progutaj me" fazon :D

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. znam, najizraženiji instinkt na svadbama mi je onaj za skrivanje u wc-u!

      Izbriši
  12. Hahaa neskidoh osmijeh sa lica.. što mi nisi bliže da te jednom :* za ovo ..:D
    Hvala Bogu ima još ljudi koji misle da je ovo gore horor :)

    Edina :*

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi