Sve je lako kad si glup- dio prvi

Imam problem s glupim ljudima. Znam da ovo zvuči podcjenjivački, arogantno, nekorektno i još puno toga, ali nije me briga. Silno se trudimo biti tolerantni i otvoreni kao društvo, pa počinjemo tolerirati i šutjeti o stvarima samo zato jer nije korektno reći nekome da je lud ili glup. Kao da su magično, odjednom, pojavom modernog društvenog uređenja svi glupani i luđaci nestali. A ne kao da se tek u takvom društvu množe kao... pa... kao ludi.
Većinu vremena trpim. Doista. Zauzeta sam svojim problemima, strpljivo čekam u redu zbog budala, smješkam se uljudno kad čujem očitu glupost ili odaberem duži put da izbjegnem morone. Ipak, dođe trenutak kad mi se više ne čeka, ne sluša i ne zaobilazi samo zato jer su drugi ljudi glupi.
Kad smo već kod tih drugih... Većina ljudi danas tvrdi da ne vole glupe ljude. Postoje bedževi na kojima piše "Ne volim glupe ljude." Paradoksalno, ljudi većinom jesu glupi. Zaključujem, većina ljudi je toliko glupa da uopće ne zna da je glupa. Što je divno. Živjeti nesvjesno.
Naravno, postoji više tipova budala. A ja sam danas srela predstavnika svake pojedine vrste. Naravno.
Prva kategorija budala s kojom sam se danas suočila su budale zbog kojih morate gubiti vrijeme čekajući svoj red. Primjerice, ja sam danas gubila vrijeme u trgovini čekajući da prodavač objasni debilu ispred mene kako se kupuju prokulice ("Jelte, to ide po komadu ili?" i "Koliko ih bude u kili?").
Druga kategorija budala su one koje guraju nos u ono što ih se ne tiče. Podkategorija, budale o kojima ovisite i ne možete ih zaobići. "To vam je jako malo špinata. Kad to skuhate neće vam biti dosta." (Nismo svi retardirani kao ljubitelj prokulica. Šta te boli kita šta će meni špinat, tvoje je da prodaš. Neću kuhati špinat.) "To mi je za zamorčića." "Zamorci to jedu?" (Da, to im je prilog uz devin odrezak, srednje pečen. Šta tebe boli kita šta jede moj zamorčić. Ne spominji ime Njegovo uzalud.) "Da."
"To vam je dosta potočarke?" (KOJI DIO OD IMAM ZAMORČIĆA NISI RAZUMIO?!) "Da." "Dooooobro! Joj... Dajte malo vratite ovu mrkvu. I krastavce. Ma... Moram ispočetka. Imamo ovu novu vagu i kasu i sad blabla blablabla bla blabla..." Podpodkategorija: nesposobna budala.
"... jer na onoj staroj kasi smo mogli blablablablabla bla blabla..." (Zar ja izgledam kao netko koga je briga što je sve mogla stara kasa?! Očito da.) "Evo, riješeno. Dajte sad taj karfiol. Toliko karfiola pojede?" (Karfiol je i za mene. Ne mogu vjerovati da drži karfiol iznad vage, bulji u mene i čeka odgovor.) "Da." "Trebate još nešto?" (Sredstvo protiv bolova. I još neko za smirenje.) "Ne, hvala."

S razlogom me bilo strah otići po kruh. "Raženi." "Bijeli?" (Kako si čula bijeli ako sam rekla raženi?! Je li ovo neki dogovor da me danas svi zajebavaju?!) "NE. Raženi, molim." "Ne znam dal još imamo raženog..." (Imate. Pred nosom ti je.) "Ne... Nema više." (Nemoj me jebat...) "A ovaj tu?" "To nije... A je! U pravu ste, raženi. Još nešto?"
Ne u ovom životu. "Hvala." Je li to sve što sam trebala? Nije. Ali preživjeti ću.

Ili neću. Glupa baba pred ulazom u zgradu. "Lutko, vidjela sam ti sestru maloprije!" (Svaka čast. To je stvarno nešto. Kad se uzme u obzir da nemam sestru. Lutko... Đizs.) "Iste ste! Iste!" (Vidjela si mene.) "Svi nam to kažu." "Ona je mlađa, je li?" "Da." (Ostarila sam u jebenom dućanu.) "Kako ti je mama?" (Ti je ni ne znaš.) "Dobro je." "Puno je pozdravi!" "Hoću! Đenja!" "I sestru!" "Budem!" Upadam u lift i evo još jedne. A ova je lik za snimiti film o njoj. Visoka je valjda metar i svejedno mi se uspije unijeti u facu sa svojim 10 cm debelim staklima na naočalama, tako da imam osjećaj da me napada muha- mutant s trajnom svaki put kad me pogleda. "Živiš li ti tu već dugo?" Svaki me put to pita. "Ne." (Samo desetak godina.) "Jesi li ti udata ili si još djevojka?" Još jedno tradicionalno pitanje. Mislim da je to jednom pitala i mog brata. "Imaš li momka?"
Kad sam konačno ušla u stan došlo mi je da se u hodniku bacim na pod i ljubim tepih od sreće što sam živa stigla. Dok nije zazvonio telefon. Jedna od onih poznanica koja misli da smo prijateljice, a kad saznam tko joj je dao moj broj telefona, čitati ćete o krvavom pohodu u dnevnim novinama.
"Kako se radi pire krumpir?" (Da nisi možda ti poslala dečka po prokulice?) "Prvo skuhaš krumpir..." "Ogulim ga?" O.o  "Ajde pogledaj na internetu."
I onda iz ne znam kojeg razloga upalim tv da bih čula govor nekog fantastičnog hrvatskog zastupnika o mirovinama koje iznose preko 8000 kuna. I dođe trenutak u danu kad odlučim gurnuti glavu u mikrovalnu.

Primjedbe

  1. omg, stvarno ti je bio užasan dan.. mislim da bih ja na tvom mjestu već davno neke od tih ljudi odalamila... pa tko voli budale... jooooooj, svaki dan čujem dovoljno glupih stvari od glupih ljudi... a tebi želim snage da ih uspiješ trpiti svaki put kad počnu pričati gluposti... i da sutra imaš više sreće u izbjegavanju glupih ljudi :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. stalno imam poriv da nekoga odalamim... ali ja sam ipak dobra. pa trpim :)))

      Izbriši
  2. suosjećam s tobom, ali ovo je stvarno genijalan post! hahaha!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. barem sam nekoga nasmijala :D
      svako zlo za nečije dobro ;)

      Izbriši
  3. Hahaha ti trebaš knjigu napisati, ja bi ju odmah kupila xD Ovo je presmiješno (koliko i žalosno ali i smiješno) :) Mi na sreću u zgradi imamo samo 3 susjeda od kojih viđamo samo jednu babu iz prizemlja, ali ta nije naporna.

    Nego, ovo me podsjetilo na Law of attraction, jednom kad upadneš u taj mindset ne možeš iskočiti van i privlačiš sve više budala sebi.

    Jedva čekam - dio drugi :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Drugi i treći (taj dolazi u subotu). Bojim se da su malo ozbiljniji :) Iako, meni je i prvi bio sasvim ozbiljan :)))

      Izbriši
  4. Ugušila sam se od smijeha... Volim luckaste odgovore davati pa me ne opterećuju blesave pitalice... Vrh vrhova ipak doživiš sa psom određene pasmine, npr. (scena: šećem u lila haljinici i balerinkama) - gospođo, imate li vi dozvolu za tog psa? - gospodine, zar vam zaista izgledam kao netko bez potvrde o nekažnjavanju :) Show must go on...

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi