Kako biti glup sa stilom

Imam neki čudni poriv da samu sebe još dodatno zajebem, kao da govorim: nije mi dosta, hoću još, bring it on... Pogotovo onda kad sam svjesna da to ne može nikako završiti dobro. Ne govorim sad o tome da se bacim pod auto onda kad sam već jednom bila pregažena... iako... kad sad razmišljam... nije to ni loša analogija. Samo što u mom slučaju, bacanje pod auto je toliko zabavno, da se ponekad čini da se isplati biti pregažen zbog samog bacanja. Znam da se ne isplati, znate... Ali, evo me opet, radosno trčim prema rubu pločnika, zalet, skok i PLJAS. Palačinka nasred ceste. Taman se nekako zastružem s asfalta i... (kretenska faca): "Ajmo opet, ja bih još!" Mislim, pa koliko jebeno glup moraš biti?! 


Ali ako sam nešto naučila iz ovog iskustva (osim da sam mazohist), onda je to da: nema veze. Zgazili su te jednom, zgazit će te opet. Pa šta? Podigla si se jednom, podignut ćeš se opet. Da bi te mogli još koji put zgaziti. Pa šta? Tako u krug. To je život. Loša iskustva jednog se dana pretvore u jebeno dobre priče. Kojima se možeš smijati. Jednog dana.




Primjedbe

  1. ovo na kraju si dobro rekla, sva ta sranja i gluposti i loša iskustva na kraju ostanu dobre priče. i smijemo im se. samo se toga moramo sjetiti onih dana kad se zbediramo zbog nečeg što će proći i iz čega ćemo izaći jači.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi