Izazov drugi

Dosta. To je moj izazov. Umorna sam od istih misli i istih osjećaja. Sjete. Napora. Dva koraka naprijed, jedan nazad. Pa onda još jedan nazad. Kad se već vraćam da se ne vraćam bezveze... Dosta je stajanja na mjestu. Sustavnog uništavanja sebe. I svih koje usput zakačim. Nanošenja boli. Sebi. Onima koje volim. Opet. Dosta je istih želja. Dugujem sebi da poželim nešto što mogu imati. 

Dosta je bolesnog fiksiranja. Opterećivanja. Što bi bilo kad bi bilo misli. Čega je još dosta? Dosta je svega što mi šteti. Dosta je svih koji mi štete. Bilo bi lijepo doći opet u kontakt s vlastitim zdravim razumom. Čega je još dosta? Prebacivanja odgovornosti. Ne servira mi život sranja. Ja ih sama naručim. Odaberem s menija. Ja sam ta koja je odgovorna. Samo ja. Kao što su i svi drugi sami odgovorni za sebe. I nisu moja briga. 
Dosta je loših patetičnih postova. Dosta je sažaljevanja sebe. Ne treba mi sva ta negativa. Stvarno mogu bez nje. Dosta. Nisam li već rekla samoj sebi da je dosta? Nisam li već digla ruke od toga? Jesam. Rekla sam fuck it. Kako sam sad opet ovdje? FUCK. IT. Fuckitfuckitfuckit! Dosta. Jebeno dosta.
Definitivno je dosta. Sad gledajte kako se drži riječ. Laughing is optional.

Primjedbe

  1. bravo, svaka čast, nadam se da ti uspijeva :) ja pokusavam zadnjih dana onu foru - kad pomislim na nesto negativno (jako cesto, cak i kad sam najsretnija), onda se odmah prebacim na neku veselu pomisao ili događaj. ajmo reć da često uspijem :) i ti ćeš, sigurna sam :)

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi