I dalje mi ne ide

Ne znam imam li neki feler u glavi (ma, lažem... znam da imam) jer nikako da promijenim životnu filozofiju i počnem pozitivnije gledati na svijet. U moju obranu, fakat ne vidim puno pozitivnog... Vidim nešto... Otprilike 1:10 je omjer dobrog i sranja (u korist sranja, of course). Treba mi neki životni asistent, da hoda sa mnom okolo i pokazuje prstom sve pozitivno (u slučaju da meni nešto stvarno promiče). 
Najbolje od svega, život me tako nemilosrdno šamara, da kad uzmem trenutak da pomirišem cvijeće, neki mi debil nagazi na nogu ili slično, i već se lagano pitam ima li me neka svemirska sila ili Mr. God na piku, jer ovo je već smiješno. Kaže mi frendica, život je poput praćke (da, stvarno je to rekla), a ti si šprih, i iako ti se čini da nazaduješ, samo uzimaš zamah. E, pa za ovaj zamah očekujem da me ispuca jako daleko. Zaslužila sam. 


Jedino me jebe što u životu malo toga ima veze sa zaslugama... Ili sam u krivu?

Primjedbe

Objavi komentar

Popularni postovi